Fidel je za CIA besmrtan

Poslednji put Fidel Kastro je umro u Majamiju u avgustu 2007. kada su dva latinoamerička lista iz Kolumbije i Bolivije objavila priču po kojoj je lider kubanske revolucije u stvari preminuo. Vest se toliko proširila, da je venecuelanski predsednik Ugo Čaves smatrao neophodnim da to javno demantuje na svom redovnom nedeljnom šou „Alo, predsedniče”.

„Razgovarao sam sa njim pre neki dan povodom rođendana. Fidel piše, objavljuje tekstove”, rekao je Čaves za svog duhovnog oca. I tada je izgovorio nešto što je moglo da se shvati kao da je Fidel ipak otišao u večnost:

„Svi ćemo mi jednog dana umreti, ali Fidel je jedan od onih kome se to nikada neće desiti.” Bila je to tipična „in memorijam” izjava. Pojedine istorijske ličnosti žive i posle fizičkog nestanka sa ovog sveta, a svakako da će Ugo Čaves, kao dostojni naslednik Kastrovog dela, i kao govornik velikog stila, naći reči da obavesti o smrti svog najbližeg prijatelja i istomišljenika.

To je dodatno podstaklo revnosne blogere u Majamiju da takozvanu smrt Fidela Kastra prikažu kao nepobitnu činjenicu. Majami je inače mesto gde se ovakva vest iščekuje sa najvećim nestrpljenjem.

Stotine hiljada Kubanaca koji su izbegli sa Kube pripremili su slavlje. Dodatno ih je ohrabrila vest da su se lokalni plavci, naročito policija oko čuvene ulice Osam, centra antikastrovske emigracije u gradskom jezgru Majamija (mala Havana), okupili tog dana da se dogovore oko toga kako da se održi bezbednost kada dođe do slavlja. Kasnije se ispostavilo da se skupovi na sličnu temu održavaju svakog tromesečja.

„Nekoliko pouzdanih izvora potvrdilo nam je da je sastanak CKKP Kube u toku i da će za desetak minuta zvanično saopštenje o smrti Fidela Kastra,biti objavljeno na kubanskoj televiziji”, javio je Val Prijeto na svom blogu „Babalu”.

Za Džona Timoneja, šefa policije u Majamiju, koji je na tom mestu bio još od 2002, ovo je bila novost. Kada ga je veliki i ozbiljni „Volstrit džernal” pozvao da ga upita kako se priprema za „obezbeđenje terena oko Male Havane”, Timonej je odgovorio:

„Otkako sam ja na ovom mestu (tada je šefovao policijom pet godina) Fidel je već umirao četiri puta.”

O poslednjoj najavljenoj smrti sadašnjeg „borca za ideje”, koji se još nalazi na partijskom čelu, dok je predsedničko kormilo nad Kubom prepustio mlađem bratu Raulu, i o haosu koji je zavladao američkim medijskim prostorom usred leta 2007, upravo je objavljena još jedna knjiga En Luis Bardak „Bez Fidela – najavljena smrt”.

Najsvežije štivo nije izazvalo bogznakakvu pažnju jer o tome kako je Cia pokušavala da otruje, ubije, ili saplete Fidela Kastra napisani su tomovi knjiga i svedočenja i u Americi i van nje. „Stari” je ipak nadživeo deset američkih predsednika, a još je Bobi Kenedi (1962) po beleškama CiA, rekao grupi kontraobaveštajaca da je „rešenje kubanskog problema apsolutni prioritet za SAD, sve ostalo je manje važno”.

Od onda su svakojaki izumi u vašingtonskom obaveštajnom centru isprobani ili pohranjeni za neko zgodnije vreme. U akciji za likvidaciju Fidela Kastra planirani su svakakvi bojni otrovi– od pilula i eksplozija u cigari do toalet papira koji je na kubanske seljake trebalo da pada iz aviona…

Humanitarna sestra Huanita

Čak se i najozbiljniji američki analitičari podsmevaju CiA na njenoj naivnosti.I ovoga puta Čaves je donekle uz pomoć neukosti američkih obaveštajaca ispao u pravu: Fidel je za CiA postao besmrtan.

U memoarima „Fidel i Raul, moja braća, tajna istorija”, objavljenim prošlog meseca, Huanita Kastro „priznala”je da je i sama bila u CiA još 1961. godine, ali ni to nije bilo veliko iznenađenje.

Ona je, kako tvrdi, bila angažovana da pomogne Vašingtonu da se iz kubanskih zatvora izbave američki agenti. Radila je na „humanitarnoj i dobrovoljnoj bazi”, kako je povodom svoje knjige izjavila medijima u Majamiju.

Još 1964. prebegla je u Ameriku i od tada ni reč nije progovorila ni sa Raulom ni sa Fidelom. Ali, kako tvrdi, nema nameru da učestvuje u slavlju desi li se jednog dana da osamdesettrogodišnji oboleli Fidel zaista premine.

Markes pod prismotrom

I kolumbijski nobelovac Gabrijel Garsija Markes, najslavniji živi pisac na planeti, bio je praćen i prisluškivan, zbog svog bliskog višedecenijskog prijateljstva sa Fidelom Kastrom, kako je otkriveno ovih dana. Na njega se okomila meksička obaveštajna služba, smatrajući ga kubanskim agentom.

Meksičke vlasti pratile su ga još od 1967. od kada se sa suprugom nastanio u Meksiku. Obelodanjeni dokumenti objavljeni su u meksičkom dnevniku „Universal”. Iste godine kada je dobio Nobelovu nagradu(1982), pisca „Sto godina samoće”, meksički obaveštajci ocenili su kao prokubansku i prosovjetsku osobu koja službuje kao propagandni agent Kube. Markes (82) i dalje živi u Meksiku, a često posećuje svog obolelog prijatelja na Kubi.

Što se Fidela Kastra tiče, on je još pre neku godinu izbrojao da je Vašington 600 puta pokušao da ga likvidira. Ali u najnovijem eseju objavljenom ovih dana sa nadnaslovom „drugarske refleksije”, on žali što su američki turisti ugrozili njegov narod, „naročito one Kubance koji imaju brojne rođake u SAD”.

Od svinjskog gripa (prenesenog iz Amerike preko Amerikanaca koji posećuju svoje rođake na Kubi) zaraženo je 800 Kubanaca, a sedam ih je umrlo. Zbog sankcija, međutim, Kuba ne može da uveze vakcinu i lekove protiv gripa iz SAD. Ipak, kako predočava drug Fidel, ovo nije još jedna američka zavera. Do epidemije je došlo bez prethodnog plana iz Vašingtona. Mada…ko zna.