Тадић: Не сме се заобићи Савет безбедности

Од нашег сталног дописника

Њујорк, 16. јануара – У њујоршкој палати Уједињених нација поново је данас – „косовски циклус”. У канцеларијама и кулоарима оштре се сопствени ставови и траже слабе тачке у приступима „друге стране”.

Атмосфера одише новом дозом неизвесности. Уместо „најлакше решивог међународног проблема”, како је у Вашингтону својевремено карактерисан Космет, одређивање статуса те покрајине Србије се испоставило као један од разлога за продубљивање подела у свету, поготову међу великим силама, и као нека врста стратешког лавиринта из кога још није нађен прави излаз.

У дипломатским круговима су се – пред данашњу седницу Савета безбедности УН о Космету (заказану за 21 сат по европском времену) – осећале и стрепње и наде. Стрепње да би САД и европске силе могле да потраже „решење” изван одлучујућег органа светске организације и тиме девалвирају његов значај. Наде – да се ипак назире известан „маневарски простор” да се избегне избијање нове кризе на Балкану која би могла да подстакне и сепаратизме широм света.

Одмах по доласку у Њујорк, касно синоћ, председник Србије Борис Тадић је разговарао и с дописницима „Политике” и Танјуга. Приликом сусрета у хотелској соби, он је истакао, уз остало, да је главна препрека постизању компромиса – „инерција” појединих сила које су се још деведесетих година прошлог века определиле за подршку независности Косова, али да је Србија последњих година знатно „повећала капацитете” за одбрану својих интереса у покрајини и да је сада „наш задатак да не дозволимо да се при решавању заобилази Савет безбедности у коме предлози за независност Косова немају већину”.

Преносимо у целини тај разговор. Са три питања и три одговора.

Шта је, по Вама, највећа препрека постизању компромисног решења за Космет?

– Процес инерције, пошто доживљавамо последице процеса који је почео још деведесетих година, кад је у питању међународна заједница, јер су тада, у министарствима спољних послова поједини значајних земаља у свету, доношене одлуке о подстицању независности Косова. Све време смо покушавали и улагали напоре да спречимо такав епилог. Постигли смо и врло велики успех. Практично, сви су очекивали још пре две године, кад су почели преговори, да ће Косово брзо постати независно, мислећи да не постоји отпор таквом процесу. Ми смо тај отпор успоставили и подизали га у међународној заједници. Данас смо стекли кудикамо веће капацитете да бранимо наше интересе на Косову. Али трпимо последице неких давних стратешких одлука, донетих и због тога што је онда утисак о нашој земљи у свету био више него лош, због тога што је углед Србије био на најнижој могућној лествици, због тога што је демократија у Србији била без међународног кредибилитета и зато што смо имали насиље као последицу таквог стања и посебно медијску презентацију тог насиља чије последице и данас трпимо.

Ми Косово, заправо, извлачимо из независности, и то и даље радимо – и никада не треба да престанемо то да радимо и да јасно сагледавамо шта Србија хоће. Никако не би смело да се догоди да због одбране Косова и Метохије Србија запостави своје друге стратешке циљеве, као што је, на пример, чланство у Европској унији. И чланство у УН. Јер, подсећам да у време настајања ових (на Космету) проблема Србија није била интегрисана у међународну заједницу, била је избачена из УН, па ју је било лако ставити на „стуб срама”.

Како гледате на иницијативе да се косовско питање решава изван Савета безбедности УН?

– То је иницијатива земаља које имају проблем у реализацији свог стратешког опредељења према Косову – јер је очигледно да у Савету безбедности не постоји већина за независност Косова. Та ситуација није залеђена и ми морамо непрекидно да одржавамо тај тренд (несагласности с предлогом за независност). Да утврђујемо наше односе са земљама које не прихватају независност Космета и да водимо стални дијалог и вршимо стални дипломатски притисак на земље које јесу за независност Косова. Дакле, да водимо перманентну борбу, дипломатску борбу. Али земље које су за независност Косова, баш због таквог односа у Савету безбедности, желе да заобиђу ту најзначајнију институцију УН. Наш задатак је да не дозволимо заобилажење Савета безбедности УН.

Како оцењујете најновије, уравнотеженије, ставове Бан Ки Муна?

– Став Бан Ки Муна оцењујем као поседицу сагледавања његове властите одговорности. Пошто је генерални секретар УН, свакако мора да води рачуна о основним аспектима међународног права и свим документима на којима почивају и саме Уједињене нације. Процес за успостављање независности Косова несумњиво је противан свему што сачињава УН. Подржавам његов став, чији су основни елементи – да не треба заобићи Савет безбедности и да би преговорима требало постићи коначно решење за будући статус, што је и позиција Србије – изјавио је Тадић дописницима.

Председник Србије биће први говорник на седници Савета безбедности и једини чији ће наступ данас бити доступан јавности. Састанак ће се потом наставити „иза затворених врата”. Шеф Унмика Јоахим Рикер ће поднети редовни тромесечни извештај, а у потоњој дебати ће учествовати и премијер привремених косовских институција Хашим Тачи, по 39. члану пословника да се учешће дозволи личностима „које могу да допринесу разматрању теме”.

Нису, у међувремену, примећени знаци приближавања ставова међу силама, сталним чланицама, Савета безбедности. Америка, Британија и Француска би да „почне примена Ахтисаријевог плана за међународну надзирану независност Косова”, док Русија и Кина указују на то да треба наставити преговоре за проналажење решења, прихватљивог и Београду и Приштини, у Савету и у складу с међународним правом.

-----------------------------------------------------------------

Ко хоће Србију поново да кажњава

СБ УН мора да се сагласи и са било каквом променом састава цивилне и војне мисије у покрајини

„Решење будућег статуса Косова и Метохије мора да се донесе у Савету безбедности Уједињених нација, као што овај орган мора да се сагласи и са било каквом променом састава цивилне и војне мисије у покрајини”, рекао је синоћ председник Србије Борис Тадић на седници СБ УН посвећеној Косову. Он је подвукао да Србија неће прибегавати насиљу и рату, али и да никад неће признати независно Косово. „Србија је већ кажњена због политике режима Слободана Милошевића и не постоје разлози да се она на Косову поново неправедно кажњава”, рекао је Тадић.

Српски председник је подсетио на конструктивну улогу Србије на преговорима о статусу Косова у протекле две године и констатовао да је за њихов неуспех одговорна приштинска страна.

„Познато је да приштинска страна није прихватила разговор о будућем статусу Косова, што је унапред било дефинисано као основна тема преговора, већ је неуспешно покушавала да наметне разговор о односима независних држава, и то је очигледно представљало само избегавање јасно утврђеног циља преговора. Једини аргумент којим је друга страна баратала јесте да су Милошевић и његов режим кривци за ситуацију на Косову и да због грешака тог бившег режима Косово наводно заслужује независност”, рекао је Тадић.

Србија и њен народ, због трагичних грешака прошлог режима, преживели су тегобне године последње деценије 20. века.

„Последице лоше и неодговорне политике достигле су кулминацију неправедним кажњавањем Србије у пролеће 1999. године, током тромесечног бомбардовања. Грађани jeсу били кажњени, само је режим остао недирнут.”

-----------------------------------------------------------

Српски председник са амбасадорима Русије и САД

Од нашег сталног дописника
Њујорк, 16. јануара – Београд се залаже за наставак преговора о статусу Космета, са уверењем да још постоји простор за проналажење компромисног решења. Овакав став је председник Србије Борис Тадић данас пренео амбасадорима Русије и САД при УН Виталију Чуркину и Залмају Халилзаду.

Разговарајући с новинарима београдских медија, у просторијама УН, Тадић је оба састанка оценио као „веома добре и конструктивне”, али је те карактеристике и „степеновао”. Још једном су потврђена врло блиска гледишта Србије и Русије, пренео је председник Србије и нагласио: „Веома поштујем приступ Русије да се нађе компромисно решење, упркос многим тешкоћама у овом сада већ интернационалном процесу.” Чуркину је, додао је, рекао и да је Србија за постизање решења „које не излази из оквира међународног права, чиме чува и међународни правни поредак и стабилност многих региона, оптерећених сличним проблемима сепаратизма”. 

(/slika2)У сусрету с Халилзадом, наставио је, констатоване су – „различите позиције Србије и САД око будућег статуса Космета”. Тадић је и том приликом поновио да „Србија не прихвата независност Косова, нити ће је икад прихватити”. Председник Србије је такође оценио да је сада „најповољније решење – процес који отвара могућности за нове преговоре”. Од Халилзада је „добио сагласност за такво становиште”, али и питање „да ли албанска страна хоће и може даље да преговара”. На то је Тадић казао да „сви морамо да преговарамо колико год је потребно да би се постигло мирно и одрживо решење, а не да бисмо уводили нове ризике по животе наших људи и по стабилност целог региона. Подсетио је и да „Србија више није земља коју ико може да оптужи да успоставља насиље као модел решавања проблема на простору Балкана, да има сасвим другачији углед и ауторитет него деведесетих и да је у њој легитимна демократија”.