Европска унија упозорила Турску

Истанбул, 7. новембра – Састанак лидера земаља чланица Организације исламске конференције(ОИК), који ће у понедељак бити одржан у Истанбулу, унапред је изазвао негодовање Брисела: од Анкаре је затражено да преиспита учешће на том скупу председника Судана Омана Хасана ал-Башира за којим је Међународни кривични суд у Хагу у марту расписао потерницу због злочина извршених над цивилима у Дарфуру.

„У шта се они мешају? Ово је састанак у оквиру ОИК. То није билатерални сусрет”, одмах је одбацио тај захтев ЕУ председник Абдулах Гул.

Турска још није потписала Статут из Рима којим је основан суд у Хагу. Она, према томе, и није обавезна да ухапси суданског председника и да га изручи правди.

Посета је изазвала протесте група које се боре за људска права. Оне оптужују владу да води политику „дуплих стандарда”: док осуђује Израел због злочина у Гази, истовремено пружа гостопримство Ал-Баширу који је осумњичен за многе злочине.

„Ово ће бити лош сигнал од стране Турске јер ће бити домаћин њему (Ал-Баширу) и дозволиће му да се слободно врати у његову земљу. Анкара је кандидат за улазак у ЕУ и то је обавезује да поступа у складу са међународним конвенцијама које је прихватила унија”, цитира данашњи „Хуријет” изјаву неименованог западног дипломате.

Састанак лидера 57 муслиманских земаља у Истанбулу, према дневном реду, требало би да се бави економском кризом и борбом против сиромаштва у том делу света. Али, он би могао да се претвори и у политички скуп, поготово што се одржава у тренутку када се на западу чују упозорења да се Анкара у спољној политици све више окреће ка Истоку: Ирану, Судану, Сирији. У исто време она је, због сукоба у Гази, ставила „на лед” односе са Израелом са којим је до сада имала веома развијену економску и војну сарадњу.

„Овај самит ће опет истурити Турску у први план и када је реч о Судану и Ирану”, упозоравају у Међународној кризној групи. Поготово што се у Истанбулу очекује долазак и Махмуда Ахмадинежада (други пут у овој години), који ће, како се верује, покушати да искористи ову прилику да осуди Запад због спорног нуклеарног програма и да разбије изолацију коју покушавају да му наметну Сједињене Америчке Државе. Он у томе има подршку Турске, која је недавно осудила „арогантне санкције” против те земље. Аналитичари на Западу упозоравају да приближавање Анкаре и Техерана може да осујети дипломатске напоре великих сила у спречавању Ирана да се домогне нуклеарног оружја.

Најновији развој поједини аналитичари доводе у везу са застојем у приближавању Турске Европској унији. Приступни преговори нису одмакли од почетка, иако су почели 2005. године. Кандидатура Турске и даље наилази на жестока противљења у ЕУ, у чему предњачи француски председник Никола Саркози. У таквој ситуацији Анкара се окреће према Истоку, како би, уз подршку Вашингтона, извршила притисак на Западну Европу да уклони рампе које јој се постављају на путу ка Бриселу.

У Анкари се, међутим, званично демантују тврдње да прави заокрет у спољној политици, да „окреће леђа” Европској унији. „Ми се окрећемо у свим правцима: од севера ка југу, од истока ка западу. Они који пишу о заокретима (у спољној политици), не разумеју турске вредности”, каже председник Гул и истиче да је улазак у ЕУ и даље „државни пројекат”.

В. Лалић