Evropska unija upozorila Tursku

Istanbul, 7. novembra – Sastanak lidera zemalja članica Organizacije islamske konferencije(OIK), koji će u ponedeljak biti održan u Istanbulu, unapred je izazvao negodovanje Brisela: od Ankare je zatraženo da preispita učešće na tom skupu predsednika Sudana Omana Hasana al-Bašira za kojim je Međunarodni krivični sud u Hagu u martu raspisao poternicu zbog zločina izvršenih nad civilima u Darfuru.

„U šta se oni mešaju? Ovo je sastanak u okviru OIK. To nije bilateralni susret”, odmah je odbacio taj zahtev EU predsednik Abdulah Gul.

Turska još nije potpisala Statut iz Rima kojim je osnovan sud u Hagu. Ona, prema tome, i nije obavezna da uhapsi sudanskog predsednika i da ga izruči pravdi.

Poseta je izazvala proteste grupa koje se bore za ljudska prava. One optužuju vladu da vodi politiku „duplih standarda”: dok osuđuje Izrael zbog zločina u Gazi, istovremeno pruža gostoprimstvo Al-Baširu koji je osumnjičen za mnoge zločine.

„Ovo će biti loš signal od strane Turske jer će biti domaćin njemu (Al-Baširu) i dozvoliće mu da se slobodno vrati u njegovu zemlju. Ankara je kandidat za ulazak u EU i to je obavezuje da postupa u skladu sa međunarodnim konvencijama koje je prihvatila unija”, citira današnji „Hurijet” izjavu neimenovanog zapadnog diplomate.

Sastanak lidera 57 muslimanskih zemalja u Istanbulu, prema dnevnom redu, trebalo bi da se bavi ekonomskom krizom i borbom protiv siromaštva u tom delu sveta. Ali, on bi mogao da se pretvori i u politički skup, pogotovo što se održava u trenutku kada se na zapadu čuju upozorenja da se Ankara u spoljnoj politici sve više okreće ka Istoku: Iranu, Sudanu, Siriji. U isto vreme ona je, zbog sukoba u Gazi, stavila „na led” odnose sa Izraelom sa kojim je do sada imala veoma razvijenu ekonomsku i vojnu saradnju.

„Ovaj samit će opet isturiti Tursku u prvi plan i kada je reč o Sudanu i Iranu”, upozoravaju u Međunarodnoj kriznoj grupi. Pogotovo što se u Istanbulu očekuje dolazak i Mahmuda Ahmadinežada (drugi put u ovoj godini), koji će, kako se veruje, pokušati da iskoristi ovu priliku da osudi Zapad zbog spornog nuklearnog programa i da razbije izolaciju koju pokušavaju da mu nametnu Sjedinjene Američke Države. On u tome ima podršku Turske, koja je nedavno osudila „arogantne sankcije” protiv te zemlje. Analitičari na Zapadu upozoravaju da približavanje Ankare i Teherana može da osujeti diplomatske napore velikih sila u sprečavanju Irana da se domogne nuklearnog oružja.

Najnoviji razvoj pojedini analitičari dovode u vezu sa zastojem u približavanju Turske Evropskoj uniji. Pristupni pregovori nisu odmakli od početka, iako su počeli 2005. godine. Kandidatura Turske i dalje nailazi na žestoka protivljenja u EU, u čemu prednjači francuski predsednik Nikola Sarkozi. U takvoj situaciji Ankara se okreće prema Istoku, kako bi, uz podršku Vašingtona, izvršila pritisak na Zapadnu Evropu da ukloni rampe koje joj se postavljaju na putu ka Briselu.

U Ankari se, međutim, zvanično demantuju tvrdnje da pravi zaokret u spoljnoj politici, da „okreće leđa” Evropskoj uniji. „Mi se okrećemo u svim pravcima: od severa ka jugu, od istoka ka zapadu. Oni koji pišu o zaokretima (u spoljnoj politici), ne razumeju turske vrednosti”, kaže predsednik Gul i ističe da je ulazak u EU i dalje „državni projekat”.

V. Lalić