Плесна шампионка о трошку родитеља

Вршац – Четрнаестогодишња Вршчанка Марија Мартиновић увелико се припрема за Светско првенство у стандардним и латиноамеричким плесовима, које ће се у марту наредне године одржати у Москви. Међу такмичарима узраста од 13 до 16 година, она ће нашу земљу представљати у пару са Марком Мићићем (14) из Степојевца, с којим је на државном првенству у стандардним и латиноамеричким плесовима, одржаном у септембру у Београду, освојила титулу првака Србије. Марија и Марко су се током једногодишње сарадње окитили и титулом вицешампиона државе у стандардним плесовима, а освајали су и прва места на рејтинг такмичењима у нашој земљи, у Бечу, Марибору и Вараждину, чиме су на свој „конто“ уписивали бодове битне за рангирање плесача. Учествовали су и на Светском првенству у стандардним плесовима које је ове године одржано у Финској – у конкуренцији 70 парова из исто толико земаља, заузели су 30. место.

Три пута недељно, Марија и Марко заједно тренирају у Београду, а од свог дома до дворане у којој вежбају прелазе више километара него било ко од њихових колега из Плесног савеза Србије, који броји неколико стотина чланова. Током викенда, породице Мартиновић и Мићић се наизменично посећују, како би деца, од петка до недеље, барем још петнаестак сати заједно вежбала. Иначе, овај плесни пар, који су због њихових иницијала прозвали „Четири М“, регистрован је при Плесачком клубу „Ритам–музика–покрет Колубара“ из Лазаревца.

– Марко и ја највише волимо аргентински танго, због елегантних и темпераментних покрета. За нас је плес и спорт и уметност, али и велика љубав – каже нам Марија, додајући да се редовно дописује са мноштвом плесача и плесачица из Јапана, Француске, Русије, Румуније и других земаља, с којима се упознала на међународним такмичењима.

(/slika2)Марија плеше од шесте године, а прве кораке је направила у вршачкој Плесачкој школи. Имала је две године старијег плесног партнера, али су значајнији такмичарски резултати изостали, па је Маријиним родитељима саветовано да ћерки омогуће да се даље усавршава у Београду, код престоничких учитеља плеса.

– Прихватили смо сугестију, иако смо знали да ће то изискивати додатне издатке, јер је плес привилегија имућнијих – каже нам тата Благоје, а мама Викица, која кћерку прати на свим путовањима, додаје:

– Иако Марија наступа и на међународним надметањима, помоћи ниоткуда, ни од града, ни од државе. Тражили смо од општине, али помоћ нисмо добили, па смо дошли у ситуацију да сва своја примања улажемо у афирмацију не само своје кћерке, већ и града и државе. За десетак часова и путне трошкове, сваког месеца морамо да обезбедимо око 1.000 евра. Исто толико кошта и плесна хаљина за Марију, а требало би да има барем две, ципеле стају 150 евра, а годишње „потроши“ најмање три пара – објашњава нам Викица Мартиновић.