Опоравак у који се мало верује

Већ два месеца индустријска производња, поготово у њеном прерађивачком делу, показује извесне, сезонске знаке оживљавања, али тим наговештајима се још не може сасвим веровати да су поуздан знак да Србија и њена привреда полако крећу из рецесије. Јер, како је јуче рекао Стојан Стаменковић, уредник билтена „Макроекономске анализе и трендови”, ти весници опоравка се не виде у порасту домаће потрошње, промета на мало, извозу, инвестицијама.

Још када се мало „завири” и у саму структуру укупних индустријских учинака, у чему предњаче „Ју-Ес стил” и Електропривреда Србије, јасно је да се кренуло с мртве тачке, али да је укупна привреда још у зони дубоког минуса.

Према показатељима, индустријска производња за девет месеци ове у односу на исто време лане бележи пад од 15 одсто. Али, овогодишњи септембар показује раст од 3,5 одсто у односу на август. Такав тренд, каже Стаменковић, биће настављен и наредних месеци, али када се све сабере и одузме сви су изгледи да ће индустрија Србије 2009. завршити с падом производње између 11 и 12 процената и мањим бруто домаћим производом између 3,5 и четири одсто.

Стаменковића ипак охрабрује известан раст увоза сировина и репродукционих материјала, јер те набавке указују на могуће оживљавање прерађивачких капацитета, мада је садашњи увоз сировина мањи од лањског за 70 одсто. Тако ће овогодишњи увоз око 11,2 милијарде евра бити мањи од лањског за око 28 одсто. Извоз, око шест милијарди евра, биће мањи 20,8 одсто него лане уз робни дефицит од око 5,2 милијарде евра. Толики минус у размени са светом чини 16,5 процената БДП-а. У односу на 2008, када је био свих 28 одсто, ово је видан напредак, али по мишљењу Стаменковића Србији предстоји веома тежак посао да тај минус до 2015. сведе на свега седам процената БДП-а.

Ако јој то не пође за руком прети јој озбиљна криза у благовременом измиривању обавеза према свету. Да би се избегао такав сценарио, Србија мора да инвестира углавном у индустрију и прерађивачке капацитете, по десет милијарди евра годишње у наредних пет година како би појачаним извозом могла да сервисира спољне дугове.

За осетан раст поготово гринфилд инвестиција, чији је укупан пад ове године 25,2 одсто, Србија мора да испуни нимало лаке претпоставке – да поједностави процедуре за долазак инвеститора, реформише јавни сектор, побољша инфраструктуру, поспеши ефикасност правосуђа, подигне на много виши ниво уређење и управљање грађевинским земљиштем и елиминише корупцију на свим нивоима одлучивања.

За све то, али и за економску политику у 2010, веома је важан споразум са ММФ-ом. По Стаменковићу, први тест за владу и њену спремност да крене у сусрет обећаним реформама и уштедама биће доношење буџета. Закон о идућој буџетској години мора бити усвојен најкасније до 15. децембра, јер борд директора Међународног монетарног фонда заседа у Вашингтону 21. децембра, када треба да нам одобри повлачење нове транше зајма.