Oporavak u koji se malo veruje

Već dva meseca industrijska proizvodnja, pogotovo u njenom prerađivačkom delu, pokazuje izvesne, sezonske znake oživljavanja, ali tim nagoveštajima se još ne može sasvim verovati da su pouzdan znak da Srbija i njena privreda polako kreću iz recesije. Jer, kako je juče rekao Stojan Stamenković, urednik biltena „Makroekonomske analize i trendovi”, ti vesnici oporavka se ne vide u porastu domaće potrošnje, prometa na malo, izvozu, investicijama.

Još kada se malo „zaviri” i u samu strukturu ukupnih industrijskih učinaka, u čemu prednjače „Ju-Es stil” i Elektroprivreda Srbije, jasno je da se krenulo s mrtve tačke, ali da je ukupna privreda još u zoni dubokog minusa.

Prema pokazateljima, industrijska proizvodnja za devet meseci ove u odnosu na isto vreme lane beleži pad od 15 odsto. Ali, ovogodišnji septembar pokazuje rast od 3,5 odsto u odnosu na avgust. Takav trend, kaže Stamenković, biće nastavljen i narednih meseci, ali kada se sve sabere i oduzme svi su izgledi da će industrija Srbije 2009. završiti s padom proizvodnje između 11 i 12 procenata i manjim bruto domaćim proizvodom između 3,5 i četiri odsto.

Stamenkovića ipak ohrabruje izvestan rast uvoza sirovina i reprodukcionih materijala, jer te nabavke ukazuju na moguće oživljavanje prerađivačkih kapaciteta, mada je sadašnji uvoz sirovina manji od lanjskog za 70 odsto. Tako će ovogodišnji uvoz oko 11,2 milijarde evra biti manji od lanjskog za oko 28 odsto. Izvoz, oko šest milijardi evra, biće manji 20,8 odsto nego lane uz robni deficit od oko 5,2 milijarde evra. Toliki minus u razmeni sa svetom čini 16,5 procenata BDP-a. U odnosu na 2008, kada je bio svih 28 odsto, ovo je vidan napredak, ali po mišljenju Stamenkovića Srbiji predstoji veoma težak posao da taj minus do 2015. svede na svega sedam procenata BDP-a.

Ako joj to ne pođe za rukom preti joj ozbiljna kriza u blagovremenom izmirivanju obaveza prema svetu. Da bi se izbegao takav scenario, Srbija mora da investira uglavnom u industriju i prerađivačke kapacitete, po deset milijardi evra godišnje u narednih pet godina kako bi pojačanim izvozom mogla da servisira spoljne dugove.

Za osetan rast pogotovo grinfild investicija, čiji je ukupan pad ove godine 25,2 odsto, Srbija mora da ispuni nimalo lake pretpostavke – da pojednostavi procedure za dolazak investitora, reformiše javni sektor, poboljša infrastrukturu, pospeši efikasnost pravosuđa, podigne na mnogo viši nivo uređenje i upravljanje građevinskim zemljištem i eliminiše korupciju na svim nivoima odlučivanja.

Za sve to, ali i za ekonomsku politiku u 2010, veoma je važan sporazum sa MMF-om. Po Stamenkoviću, prvi test za vladu i njenu spremnost da krene u susret obećanim reformama i uštedama biće donošenje budžeta. Zakon o idućoj budžetskoj godini mora biti usvojen najkasnije do 15. decembra, jer bord direktora Međunarodnog monetarnog fonda zaseda u Vašingtonu 21. decembra, kada treba da nam odobri povlačenje nove tranše zajma.