Ко је скривао губитке НИС-а

Дилеме више не би требало да буде. Нафтна индустрија Србије не само да прошле године није пословала са добити, како је тврдило бивше руководство тада стопостотно српске компаније, већ је губитак двоструко већи него што је ново руководство мешовите фирме приказало у завршном рачуну предатом Народној банци Србије, непуних месец дана по званичном уласку у компанију. НИС, заправо, није завршио 2008. у плусу од три-четири милијарде динара како се с јесени 2008. очекивало, ни са 2,6 милијарди плуса колико је у међувремену помињано, ни са 3,8 милијарди минуса како је приказано у подацима достављеним 2. марта, већ са осам милијарди динара (или најмање толико) губитака. То је установљено у чак два ревизорска извештаја, редовном који је по законској процедури обавио спољни НИС-ов ревизор КПМГ и ванредном, односно специјалном који је тражила Влада Србије а који је поверен компанији „Ернест и Јанг”.

Док је српска страна сумњала да се иза огромних разлика (резултата, генерални директор НИС-а Кирил Кравченко је почетком јуна објаснио да је извештај претходног руководства пословни извештај, да се он базира на подацима о оперативним приходима и да је после пословног сачињен рачуноводствени обрачун по српским стандардима, који је показао губитак већи од три милијарде динара. које је очекивала влада, НИС-ове рачунице из марта и налаза екстерног ревизора) крије покушај да се у буџет не уплати законом предвиђени део добити НИС-а и да Руси и КПМГ нису ваљано обавили посао

– Након што смо детаљније размотрили пословање и прихватили примедбе независне ревизије по међународним стандардима, дошли смо до дефинитивног резултата и губитака од осам милијарди динара. Део губитака био је објективан, и настао је зато што су у другој половини 2008. знатно погоршани услови пословања, због девалвације динара и пада цена нафте. Осим тога, морали смо да, рецимо, повећамо резерве износа за лоша дуговања, као што је тражио ревизор, јер се по међународним стандардима такве резерве обрачунавају као губитак – објаснио је Кравченко, додајући да претходних година бивше руководство није узимало у обзир примедбе које је давао међународни финансијски ревизор.

Шта бива након тога што је још једна ревизорска кућа потврдила да финансијско стање фирме није приказивано како ваља или, тачније, да је губитак осам милијарди? Да ли је Влада Србије уверена у најновије ревизорске налазе? Да ли ће неко одговарати за то што није примењивао међународне стандарде у приказивању резултата свог пословања, што није уважавао примедбе ревизора кога је сам ангажовао и што није ваљано приказивао стање фирме? На основу чега је све време влада веровала руководству НИС-а да позитивно послује? Да ли је тврдње руководства држава, као власник, проверавала? Постоји ли неки документ, папир и са чијим потписом, на основу кога је и влада пројектовала буџетске приходе за 2009. године од НИС-ове добити из 2008? Како ће се сада покрити НИС-ов губитак, ко ће га покрити, има ли влада као сувласник за то новац и ако нема да ли ће то учинити већински власник а заузврат, рецимо, добити додатне акције у НИС-у?

Одговор из Министарства финансија, у најкраћем, гласи:

„До сада нисмо имали прилику да се упознамо са наводима извештаја ревизора, тако да нисмо у могућности да га коментаришемо”.

А о евентуалном кажњавању одговорних за нетачно приказивање пословања НИС-а, у допису Министарства пише: „Не можемо одговорити јер немамо спознају да је било приказивања нетачних података”.

Питали смо и на колико се новца у буџету за 2009. годину рачунало од добити НИС-а у 2008, и који је то документ на основу кога се уопште рачунало да ће НИС пословати са добитком. Министарство је одговорило да „Република Србија утврђује политику расподеле добити, док се тачни износи прецизирају у тренутку усвајања завршног рачуна, односно извештаја ревизора који усваја надлежни орган управљања”. И подсетило да је „НИС а. д. Нови Сад, како то проистиче из назива, акционарско друштво у мешовитој својини. Надлежност за доношење одлука је на Скупштини акционара друштва, односно на другим органима управљања, сходно надлежностима које морају бити усаглашене са Законом о привредним друштвима и оснивачким актом друштва”.

А о начину покривања губитка у одговору пише: „Како је то тачком један и објашњено, о томе одлучује Скупштина акционара друштва сходно правима која произлазе из оснивачког акта”.

Преносимо како пише. Без гаранције да ће они који после нас буду читали претходне реченице у њима наћи одговор на питања која смо поставили.

Весна Јеличић

-------------------------------------------

НИС: Нико никоме ништа не дугује

Циљ извештаја који је показао да је у 2008. години НИС пословао са губитком од осам милијарди динара само је констатација којом се утврђује истина и нико никоме ништа није дужан, истакла је Елена Конова из прес службе те компаније, у одговору на „Политикино“ питање шта даље.

„То је само констатација која показује резултате пословања за 2008. годину. Извештај ’не вуче’ за собом никакве компензације у власничком уделу или обнављање уговора. Документ ће, ипак, утицати позитивно, зато што је приказивање стварног стања основна потреба и право сваког акционара. Активност менаџмента компаније сада је усмерена на побољшање резултата и добити фирме за 2009. годину”, казала је она у писаној изјави достављеној редакцији.

А. Н.