Космет црна тачка на Балкану

Србија је, како то показује најновија годишња публикација „Слобода у свету” америчке невладине организације Фридом хаус, слободна земља са доста високим нивоом политичких и људских права. То, међутим, не важи и за Косово, које је оцењено као територија на којој су политичка и људска права становника на веома ниском нивоу.

Примера ради, на скали од 1 до 7, где оцена 1 означава максимум политичких, односно људских права, а оцена 7 да она практично не постоје, Србија је добила тројку за политичка и двојку за људска права. Косово се, истовремено, налази на самом дну лествице, с обзиром на то да је добило шестицу за политичка и петицу за ниво људских права.

Поменута публикација која је објављена у среду, међутим, не бави се детаљније стањем у земљама појединачно, већ само констатује да су у 2007. смањене политичке и људске слободе у многим земљама, а нарочито у државама јужне Азије, бившим државама Совјетског Савеза, на Блиском истоку, у државама северне и подсахарске Африке. Посебно се апострофирају земље попут Русије, Пакистана, Кеније, Египта, Нигерије и Венецуеле чије назадовање, како се наводи, изазива шире последице по регион, али и свет.

У истој публикацији су, од бивших југословенских република, као слободне оцењене још Словенија (1–1 за политичка и људска права) и Хрватска (2–2), док су полуслободне Босна и Херцеговина (4–3), која је чак и назадовала по питању политичких права, Црна Гора (3–3) и Македонија (3–3).

Стањем у државама насталим распадом Југославије детаљније се бави друга публикација Фридом хауса, „Државе у транзицији”, чије је последње издање изашло 2007. године. У њој се парцијално, по истом систему оценом од 1 до 7, оцењује исправност изборног процеса, слобода медија, однос према невладиним организацијама, стање у државној управи, како на националном, тако и на локалном нивоу, ситуација у правосуђу и ниво корупције. На крају се изводи својеврсна просечна оцена демократичности одређене државе.

Просечна оцена коју је Србија добила у последњој публикацији јесте 3,68, што је незнатно боље у односу на 2006. годину (3,71). Сви показатељи су, углавном, остали исти, осим што је оцењено да је слобода медија донекле погоршана (са 3,25 на 3,50), али је истовремено смањен ниво корупције (са 4,75 на 4,50).

Иако се констатује да је корупција и даље озбиљан проблем српског друштва, оцена у овом сегменту побољшана је захваљујући ефикасности антикорупцијских мера које је Влада предузела у току 2006. Пре свега се наводи да су подигнуте оптужнице због неплаћеног пореза против „крупног олигарха” Богољуба Карића. Наводи се, међутим, и да су мотиви који стоје иза овога нејасни, јер једни то виде као обрачун са корупцијом, док је према виђењу других то политички обрачун изазван Карићевом већом политичком активношћу и растом популарности.

Наводе се, потом, и примери, процесуирање државних службеника, укључујући и судије, оптужених за корупцију, акције предузете против „стечајне мафије”, што је први корак у борби за смањење корупције при приватизацији државних предузећа.

Са друге стране, на Косову, за које се наводи да је под управом Уједињених нација, не бележи се никакав напредак у односу на 2006. годину, током које је чак стање погоршано у односу на 2005. Просечна оцена демократичности Косова на скали од 1 до 7 је 5,36. Косовска власт је слаба, али стабилна, што, како се наводи, није последица изграђених и стабилних структура, већ је одржава пре свега притисак међународне заједнице, а нарочито мисија САД и ЕУ на Косову.

Упркос томе што је почело да се ради на развоју законских оквира у области медија, стање је и у овој области остало непромењено – притисак на медије је огроман, новинари су изложени физичким нападима, а власт уцењује медијски сектор приходима од маркетинга.

Стање није ништа боље ни у области правосуђа, упркос бројним законима који су донети, због тога што се они углавном не примењују. Ни судски систем није достигао жељени ниво развоја, због малог броја обучених судија и недовољне заштите како судија, тако и сведока.

Најгору оцену 6 Косово је добило због веома раширене корупције. Из Канцеларије генералног одитора упозорено је на масовне злоупотребе јавних фондова у свим општинама, многим министарствима, као и у предузећима попут аеродрома, Косовске енергетске компаније, Поште и телекомуникација Косова. Указује се и да мера за зауздавање државне корупције у 2006. практично није ни било, као и да је један од озбиљних проблема за Косово и раширени организовани криминал.

Констатује се и да не постоји политичка воља да се сузбије корупција, као и да политика на Косову остаје посао за кланове, док је деловање политичких партија далеко од транспарентног.

-----------------------------------------------------------

Шта је Фридом хаус

Фридом хаус је невладина организација са седиштем у Америци која истражује стање демократије, људских и грађанских права широм света и залаже се за њихово побољшање. Једном годишње издаје публикацију у којој износи оцене о стању у овим областима у земљама широм света.

Организацију су 1941. основали прва дама САД Еленор Рузвелт и Вендел Вилки, некадашњи политички противник њеног супруга Френклина Рузвелта. Према подацима из Годишњег извештаја Фридом хауса за 2005, око 75 одсто буџета организације попуњава се средствима америчке владе, али је међу њиховим финансијерима, поред осталих, и Сорос фондација.

Организација је често оптуживана и да због тога што прима новац од америчке владе снажно ради и у интересу САД. С друге стране, није мали број ни оних који се изузетно похвално изјашњавају о раду Фридом хауса.

Занимљиво је и да се на челној позицији ове организације до 2005. године налазио Џејмс Вулзи, који је од 1993. до 1995. био директор Централне обавештајне агенције (ЦИА).

Преко Фридом хауса били су својевремено ангажовани и припадници Отпора да у Украјини и Грузији помогну у организовању ненасилног отпора недемократским режимима, који су и свргнути 2003. године (Грузија) и 2004. године (Украјина).