„Јат” лети ка тендеру

Тендер за приватизацију „Јат ервејза”, како је и најављено, биће расписан у марту или априлу, али држава још није одлучила по ком моделу ће наш национални авиопревозник добити сувласника. У оптицају су, како незванично сазнајемо, две могућности. Прва предвиђа продају 49 одсто учешћа у власништву „Јат ервејза” с којим би купац добио и право финансијског управљања компанијом. Друга опција, која отвара врата и за купце ван граница Европске уније, подразумева продају 51 одсто власништва. Тачније, купац би 49 одсто власништва укњижио на своје име а додатна два одсто на своју компанију регистровану у Европи или Србији.

У том случају, приватизациони саветник Ротшилд очигледно је у виду имао да је највеће интересовање за учешће у приватизацији „Јата” исказао руски национални авиопревозник „Аерофлот” – генерални директор Валериј Окулов је то и лично саопштио премијеру Војиславу Коштуници. Та компанија је „Јату” већ предложила развојни програм који предвиђа набавку модерних и економичних авиона којима би Јат могао озбиљно да претендује на место регионалног лидера авиосаобраћаја у овом делу Европе.

Модел 49 плус два одсто за сада има незваничну подршку, јер он нуди превазилажење проблема, ако се то уопште може тако назвати, око препоруке Европске уније да би најбоље било да купац „Јата” буде са Старог континента. Наиме, Европа ту има у виду чињеницу да би Србија ове године требало да ратификује споразум о заједничком или отвореном небу, по којем би европски авиопревозници, унутар граница ЕУ и земаља које претендују да уђу у њих, могли да лете без икаквих територијалних ограничења.

Без обзира на то што Србија још није ратификовала споразум о отвореном небу, тако да није дужна ни да га се слепо придржава, препорука – а може се рећи – и упозорење Европе, свакако да не прија. Али, ако купац „Јата”, ван географских граница Европе, одлучујући пакет од два одсто региструје у Србији, проблема више нема.

Осим „Аерофлота”, интересовање за „Јат” је исказао и „Исланд ер”, мада у „Јату”, незванично се може чути, могућност да та компанија постане сувласник нашег националног авиопревозника не разматрају с превише очекивања. Ако се уопште и говори о другим могућим озбиљним интересентима, не би било лоше да се на тендеру појави и „Ер Индија”, која је „Јату” почетком прошле године озбиљно нудила стратешко партнерство. И Индуси су у плану имали набавку нових авиона уз могућност да у Београду базирају свој центар за Европу. „Ер Индија” је иначе, у великом развојном замаху јер авиосаобраћај у тој земљи расте вртоглавом брзином.

Из Европе, за сада, нема знакова интересовања за „Јат”. Када смо прошлог лета челнике „Луфтханзе” питали да ли та компанија разматра могућност куповине „Јата”, речено нам је да о томе нема планова. Француски „Ер Франс” је купио холандски КЛМ, док је „Бритиш ервејз” првенствено окренут интерконтиненталном саобраћају. Можда би, а то је само размишљање, у виду евентуално требало имати „Остријен ервејз”, који географски тежи ка југоистоку.

„Јат ервејз” ће бити продат растерећен дугова (209 милиона долара по париском и лондонском клубу), с флотом од 16 авиона просечне старости 18-19 година. „Јат” опслужује нешто више од 50 одсто авиотржишта у Србији и у прошлој години је превезао 1,3 милиона путника.

Али, национална авиокомпанија је оптерећена уговором са „Ербасом” од којег је у пролеће 1998. године наручио осам авиона вредних 580 милиона долара. Уговор је постао правоснажан са уплатом аванса од 23,5 милиона долара због чега „Ербас” касније није желео ни да чује за „Јатове” предлоге и настојања да одустане од тог посла. „Ербас” је у међувремену уредно бележио и камате с којима је вредност уговора премашила 700 милиона долара.

С обзиром на то да је приликом потписивања уговора са „Ербасом” држава Србија као власник „Јата” дала гаранције, у овом тренутку је у ствари највећа непознаница шта би будући сувласник нашег националног авиопревозника радио с том поруџбином. Јер, „Ербас” би сигурно преузео и законске мере у случају да „Јат” нове авионе за подмлађивање флоте купи од другог произвођача.