Бибер спреј

Мимо свих забрана окупљања, сазвао сам породични састанак. Док чекамо баку која касни, поделио сам укућанима „нано” маске па се играмо „шалтеруша”. Шта год да „грађанин” упита, маскирани „службеник” се прави – ванземаљац. Мумла, зева, мљацка, само на питање не одговара... Да се игра не би отела контроли, ипак почињемо. Задужујем супругу да свекрви пренесе пропуштено.

На дневном реду једна тачка – епидемија насиља, с потпитањем како читав доћи кући из школе, с посла, вечерње шетње... Откад је почело да се смркава у 17 часова, суграђане по недовољно осветљеним пролазима и улазима све чешће пресреће свакојака хуља: разбојници „пословично”, наркомани у кризи, неки којима је „пала ролетна”... Насилници ударају жртве француским кључем у главу, прете им зараженим шприцем или жилетом и отимају пртљаг.

– Последњих месеци, ризично је у сумрак проћи Ташмајданским парком, шетати Калишем, а у Кнезу и околним улицама опасно је седети у кафићу чак и усред бела дана. Нипошто се такође не треба наћи у погрешно време два километра у пречнику око Славије, а ако се баш мора туда проћи, ходати брзо и отворити четворе очи. Није паметно завлачити се дубље по Звездарској шуми, а ни сасвим плитко залазити у Шумице на Коњарнику. Треба избегавати блокове, шеталишта, пристаниште... – дајем уводну реч.

– Да ли то значи да напуштамо „план А” и прелазимо на... – оглашава се супруга под маском. Обрвамапоказује да схвата да се вирус силеџијства шири по граду. Деца не разумеју, као да су с Марса пала. Могла би успешно да седе иза неког важног чиновничког стакла.

– Клинци, слушајте пажљиво! „План Бе”, програм самоодбране и самозаштите чланова домаћинства, ступа на снагу одмах. Пропала је наша „генијална” А варијанта да сопствену сигурност поверимо неком ко није у стању да нам је обезбеди. На њу се више не смемо ослонити. Нисмо ваљда толике наивчине. А сада, свако себи нек изабере одбрамбено средство... – гурнух борбени ранац пред „живу силу”.

Деца су узела по бочицу сузавца. Добар избор – лако за коришћење, није скупо, али је зато врло ефикасно. Разбојник пада као покошен. Патике које је намерачио да отме мораће да потражи код неког другог ђака, чији се тупави тата још држи „плана А”.

Жени је припала последња реч технике: минијатурни „електрошокер” од 700.000 V. Напасник у којег сручи оволику струјчину засветлеће као да је открио тајну постања, и понудити јој све своје паре. Шта ће му паре кад је у делићу секунде сазнао да срећа уопште није у новцу. Срећа је у... написаћу пошто ме електрошокира. У погледу јој читам да је тај дан близу.

Себи сам доделио бибер спреј. Обара канадске гризлије у трку, камоли неће београдског насртљивца!

– Извин’те што касним – седе међу нас бака, „сними” арсенал на столу и намаче преосталу зелену маску – салетео ме џепарош у „шеснаестици”, покушао да ми дрпиновчаник из ташне.Сунуласам му бибер спреј у фацу и спасла имовину.

– Одакле теби, мајко, бибер спреј? Откад ти копаш по Интернету? Мора да си га „на црно” много платила... – очајавам као командант војске у расулу.

– Какав Интернет! Сама произвела! Шаку црног млевеног бибера умешала с кашичицом љуте туцане паприке и пухнула с длана право у лоповске очи... А кад сам му из дубине душе дунула и гас од белог лука, клекнуо је преда мном и завапио за милост. Него, нисам знала да су и остали путници с њим у дилу. И они почели да се бацакају по поду и да моле за милост... – испричала је бака догодовштину из буса.

Потом се живо заинтересовала за снајкин електрошокер. Распричале се! Маске им пале!

– Најпре уперите у скота, овако... Испалите му муњу у груди... Он пада, пузи, ви га шутнете, па још једном... Затим га прескачете и пичите даље...

– Даш, ћеро, неко вече да се проведем...

– Ма важи, само прво ја да се уверим да л’ добро шљака...

Дарко Калезић