Партија јавног интереса

Нешто се мења у политици или понашању Либерално-демократске партије толико да и питање да ли је у овом тренутку ЛДП партија власти или опозиције више није ретко.

Миљенко Дерета, директор Грађанских иницијатива, каже да је ЛДП странка која покушава да преживи следећи изборни циклус. „Да би то постигла она је принуђена да своје место у опозицији учини видљиво конструктивним за грађане. ЛДП је искорачио из код нас уобичајеног понашања, у коме опозиција критикује све што власт ради. Позиција коју је ЛДП заузео пружа им могућност да прогурају неке од својих амандмана. То је пракса која постоји у системима који поштују право посланика да гласа и по својој савести. Као што знамо у неколико случајева Посланички клуб ЛДП-а није гласао јединствено.”

Марко Благојевић, директор програма Цесида, каже да је ЛДП на градском нивоу власт а на републичком опозиција и да је то тако због скупштинске већине односно изборног система у Србији.

Зоран Остојић, члан Председништва ЛДП-а, објашњава да су они опозиција која гура Србију напред како би врло брзо створили окружење које ће на следећим изборима донети тријумф тема у којима је ЛДП најјачи. „Да смо данас на власти, Србија не би оволико килавила према својој европској будућности. Али то није питање за нас, није се другачији сценарио могао очекивати на прошлим изборима. То је био референдум о одласку Коштунице, али да се сви још мало држимо његових пројеката. И тако би и било да већ годину и по дана не спречавамо ову власт да, вођена потребама рејтинга и трапаве коалиције, не склизне пречесто у тај Коштуничин понор. Не припадамо скупштинској већини која је изгласала ову владу, али је нећемо ни рушити да бисмо на власт вратили оне које смо прошле године једва отерали. И ту смо најјаснија опозиција. Према свему што је назадно, конзервативно, антидемократско – антиевропско. И то без обзира да ли долази из власти или од остатка опозиције. Дакле, ми смо партија јавног интереса.”

Има ли сличности између СПО-а и ЛДП-а, јер је СПО био у две Кошуничине владе и једној демократској, критиковао те владе и остајао у њима. Дерета каже: „СПО је био члан коалиционе владе и на основу тога добио министра спољних послова. ЛДП пружа подршку у парламенту, дакле у законодавној области, али и даље може да критикује извршење тих закона и то веома често и чини.” Благојевић сматра да се СПО и ЛДП не могу поредити, а Остојић додаје да је то потпуно непримерено поређење јер Србија није боља због њиховог „рушења старог система изнутра”, али ће бити „много боља због наше политике грађења новог система споља, изван владе. Ми смо остали ван власти, а у свему смо штитили европски пут земље. Како од паликућа из опозиције, тако и од странака које су се накачиле на листу ДС-а, па уцењују док могу.”

Дерета мисли да ЛДП својим ставом да ће чувати постојећу владу да не би дошла гора, која неће водити Србију у ЕУ, не аболира владу од свих њених пропуста. „Морам рећи да нисам чуо да је садашња политика ЛДП-а званично тако дефинисана. Важно је рећи да ЛДП изражава јасну сумњу да је политика СНС-а суштински различита од СРС-а и да је потребно с више опреза и мање одушевљења и опчињености гледати на потенцијалну напредњачку владу.” Благојевић каже да ЛДП не може да аболира владу од свих њених пропуста. „Компромис је неопходан јер ниједна странка нема већину да формира владу, чак ни више идеолошких блиских странака не могу да је формирају, већ то чине несродне странке. Велика партија донекле намеће решења, мале партије морају да је подрже, а од њиховог договора с почетних позиција неопходна су одступања.” Остојић каже да нико не критикује владу тако ефикасно као ЛДП. „Само што ми нудимо и решења, а знамо да ће она добити прави смисао после следећих избора, у другачијем распореду политичких карата.”

Да ли се променила реторика лидера ЛДП-а, да ли се они сада обраћају неком ширем бирачком телу да се са изборних нешто инад пет, скоче на 9-10 одсто и да ли због тога може да их казни њихово тврдо бирачко језгро? „Најтежи задатак је успоставити равнотежу између очекивања тврдог језгра ЛДП-а и апсолутне неопходности да се бирачко тело прошири и стабилизује. Једини начин да ЛДП бар одржи на дневном реду питања као што су однос према Косову и подаништву према Русији је да буде у скупштини”, каже Дерета. Благојевић објашњава да се ЛДП креће у омеђеном простору. „Подршка либералима у Србији је мала, а страх од казне тврдог језгра увек постоји. Зато треба да постоји мера што зависи од умешности вође. Кључна ствар је да се омеђи простор у коме се партија креће а да се не ризикује битно.” Остојић каже да се реторика ЛДП-а није променила. „Она само сада добија јасан смисао. Данас је разумеју и људи који раније нису ни помишљали да је могућа политика коју смо ми, од оснивања, гурали у први план.”