Осуђеници у библиотеци

Некада се о Окружном затвору у Суботици говорило као о казнионици у којој је велики, ако не и највећи, број осуђеника чекао извршење смртне казне. И то, углавном, због случајева тешких убистава. Извршене су свега три овакве казне, а о њиховим детаљима, месту и самом извршењу погубљења ни данас се не говори. Представљају службену тајну.

За разлику од тог времена, у суботичком затвору сада казну, углавном, издржавају „мање опасни” момци. Они који су први пут осуђени и то на казну до годину дана и они раније осуђивани којима последња изречене казна затвора није дужа од полугодишње. И сви ти осуђеници чланови су Градске библиотеке у овом граду.

– У оквиру затвора имамо библиотеку чији је фонд око 4.000 књига, али је он, морам да признам, застарео. Али, нашли смо решење. Све затворенике смо посредно учланили у Градску библиотеку. Принцип је да осуђеници требују књиге од васпитача, а он иде у библиотеку и доноси их. Најчешће се чита „Злочин и казна”, „Године које су појели скакавци”, „Записи из подземља”, „Када су цветале тикве”. У последње време чита се и верска литература, али и модерна литература попут оне „Како се обогатити за један минут” или „Како купити ферари” – открива Светислав Рајшић, управник суботичког затвора.

Током обиласка ове казнионице, наш саговорник признаје да у односу на друге установе оваквог типа ова суботичка и није толико занимљива. Каже да нема већих проблема и да се, када до њих већ дође, углавном успешно решавају и то – разговором.

– У Суботичком затвору казну издржавају они који су први пут осуђени и то на казну до годину дана, као и раније осуђивана лица (повратници) са изреченом казном у трајању од шест месеци. Постоје и изузеци. Имамо један број лица, између 15 и 30, који су осуђени на вишегодишње затворске казне. У наш затвор се пребацују осуђена лица која су у матичним установама у којима издржавају затворску казну означена као вође или чланови неформалне групе која угрожава безбедност. У нашу установу „пребацују” се и осуђеници у случајевима када постоји сазнање да им је угрожена безбедност од стране других осуђеника, али и у случајевима пребукираности других завода. Највише је оних који у суботички затвор долазе на лични захтев како би им се обезбедио лакши и бољи контакт са породицом, односно да би били ближе кући – наводи Рајшић.

Суботички затвор има дупло више затвореника него што су његови капацитети. Правило је да се о броју осуђеника не говори. Највећи проблем тренутно је, каже наш саговорник, велики број притвореника и мали број осуђеника који могу да буду радно ангажовани. Они којима је то дозвољено због третмана у ком се налазе, раде унутар затвора (одржавање хигијене, рад у кухињи), на затворској економији која се налази на путу за Палић.

– Економија има око 100 хектара земље. Тренутно имамо око 100 оваца и исто толико прасића. Садимо све, од житарица до шаргарепе. Од тога, практично, живимо. Оно што преостане, а тога је углавном мало, продајемо или мењамо – каже наш саговорник.

Дешава се, признаје Рајшић, да проблеме праве притвореници који су наркомани. С обзиром на то да су у притвору, наводи наш саговорник, они морају током истраге да буду доступни поступајућем суду, односно да буду у затвору. Тек у најтежим случајевима и по наредбама судија пребацују се у Специјалну болницу у Београду.

– Нису то алармантне бројке, али такви случајеви, ипак, постоје. Имамо проблема и са лицима која су осуђена на дугогодишње затворске казне. Они желе више простора, културних манифестација, а ми нисмо у могућности да им то омогућимо. Да би решили проблем много разговарамо са њима и, углавном, проналазимо решење. Рецимо, свакодневно их пуштамо у теретану, на наш мали кошаркашки терен и шеталиште. Међутим, треба нагласити да су велики заводи попут оних у Сремској Митровици, Нишу или Пожаревцу много боље опремљени садржајем за осуђенике са дужим казнама – наводи Рајшић.

Суботички затвор се тренутно адаптира, а ако све буде како треба, свака притворска соба ће у догледно време имати телевизор и кабловску мрежу. Већ сада у већини соба постоје телевизори. Доноси их родбина осуђених, а неретко се дешава и да их осуђеници, уз адекватне писмене изјаве, када заврше са издржавањем, остављају цимерима.

– И у нашој установи се редовно врше претреси и адекватне мере за спречавање уношења забрањених ствари и предмета. Просто је невероватно шта сродници и сами осуђеници смишљају да би унели у затвор, на пример, мобилни телефон. Буде покушаја уношења у оригиналним амбалажама и конзервама. Понекад им то и успе, али их, ипак, најчешће открију припадници Службе обезбеђења. Што се дроге тиче, редовно обављамо тестирања осуђеника. Прошле недеље смо, рецимо, тестирали три лица и сви су били негативни – каже на крају управник Окружног затвора у Суботици.

Мирослава Дерикоњић

-----------------------------------------------------------

Затвор у Градској кући

Током Другог светског рата и окупације северног дела Србије од стране мађарског окупатора, поред постојећег затвора за исте потребе користила су се још два објекта у Суботици. Реч је о Жутој кући у којој је страдало много патриота и невиних људи и затворској јединици на трећем спрату Градске куће, садашњег Историјског архива. Овде и данас постоје тешка метална врата некадашњих ћелија на којима су исписана и урезана имена некадашњих заточеника.