Osuđenici u biblioteci

Nekada se o Okružnom zatvoru u Subotici govorilo kao o kaznionici u kojoj je veliki, ako ne i najveći, broj osuđenika čekao izvršenje smrtne kazne. I to, uglavnom, zbog slučajeva teških ubistava. Izvršene su svega tri ovakve kazne, a o njihovim detaljima, mestu i samom izvršenju pogubljenja ni danas se ne govori. Predstavljaju službenu tajnu.

Za razliku od tog vremena, u subotičkom zatvoru sada kaznu, uglavnom, izdržavaju „manje opasni” momci. Oni koji su prvi put osuđeni i to na kaznu do godinu dana i oni ranije osuđivani kojima poslednja izrečene kazna zatvora nije duža od polugodišnje. I svi ti osuđenici članovi su Gradske biblioteke u ovom gradu.

– U okviru zatvora imamo biblioteku čiji je fond oko 4.000 knjiga, ali je on, moram da priznam, zastareo. Ali, našli smo rešenje. Sve zatvorenike smo posredno učlanili u Gradsku biblioteku. Princip je da osuđenici trebuju knjige od vaspitača, a on ide u biblioteku i donosi ih. Najčešće se čita „Zločin i kazna”, „Godine koje su pojeli skakavci”, „Zapisi iz podzemlja”, „Kada su cvetale tikve”. U poslednje vreme čita se i verska literatura, ali i moderna literatura poput one „Kako se obogatiti za jedan minut” ili „Kako kupiti ferari” – otkriva Svetislav Rajšić, upravnik subotičkog zatvora.

Tokom obilaska ove kaznionice, naš sagovornik priznaje da u odnosu na druge ustanove ovakvog tipa ova subotička i nije toliko zanimljiva. Kaže da nema većih problema i da se, kada do njih već dođe, uglavnom uspešno rešavaju i to – razgovorom.

– U Subotičkom zatvoru kaznu izdržavaju oni koji su prvi put osuđeni i to na kaznu do godinu dana, kao i ranije osuđivana lica (povratnici) sa izrečenom kaznom u trajanju od šest meseci. Postoje i izuzeci. Imamo jedan broj lica, između 15 i 30, koji su osuđeni na višegodišnje zatvorske kazne. U naš zatvor se prebacuju osuđena lica koja su u matičnim ustanovama u kojima izdržavaju zatvorsku kaznu označena kao vođe ili članovi neformalne grupe koja ugrožava bezbednost. U našu ustanovu „prebacuju” se i osuđenici u slučajevima kada postoji saznanje da im je ugrožena bezbednost od strane drugih osuđenika, ali i u slučajevima prebukiranosti drugih zavoda. Najviše je onih koji u subotički zatvor dolaze na lični zahtev kako bi im se obezbedio lakši i bolji kontakt sa porodicom, odnosno da bi bili bliže kući – navodi Rajšić.

Subotički zatvor ima duplo više zatvorenika nego što su njegovi kapaciteti. Pravilo je da se o broju osuđenika ne govori. Najveći problem trenutno je, kaže naš sagovornik, veliki broj pritvorenika i mali broj osuđenika koji mogu da budu radno angažovani. Oni kojima je to dozvoljeno zbog tretmana u kom se nalaze, rade unutar zatvora (održavanje higijene, rad u kuhinji), na zatvorskoj ekonomiji koja se nalazi na putu za Palić.

– Ekonomija ima oko 100 hektara zemlje. Trenutno imamo oko 100 ovaca i isto toliko prasića. Sadimo sve, od žitarica do šargarepe. Od toga, praktično, živimo. Ono što preostane, a toga je uglavnom malo, prodajemo ili menjamo – kaže naš sagovornik.

Dešava se, priznaje Rajšić, da probleme prave pritvorenici koji su narkomani. S obzirom na to da su u pritvoru, navodi naš sagovornik, oni moraju tokom istrage da budu dostupni postupajućem sudu, odnosno da budu u zatvoru. Tek u najtežim slučajevima i po naredbama sudija prebacuju se u Specijalnu bolnicu u Beogradu.

– Nisu to alarmantne brojke, ali takvi slučajevi, ipak, postoje. Imamo problema i sa licima koja su osuđena na dugogodišnje zatvorske kazne. Oni žele više prostora, kulturnih manifestacija, a mi nismo u mogućnosti da im to omogućimo. Da bi rešili problem mnogo razgovaramo sa njima i, uglavnom, pronalazimo rešenje. Recimo, svakodnevno ih puštamo u teretanu, na naš mali košarkaški teren i šetalište. Međutim, treba naglasiti da su veliki zavodi poput onih u Sremskoj Mitrovici, Nišu ili Požarevcu mnogo bolje opremljeni sadržajem za osuđenike sa dužim kaznama – navodi Rajšić.

Subotički zatvor se trenutno adaptira, a ako sve bude kako treba, svaka pritvorska soba će u dogledno vreme imati televizor i kablovsku mrežu. Već sada u većini soba postoje televizori. Donosi ih rodbina osuđenih, a neretko se dešava i da ih osuđenici, uz adekvatne pismene izjave, kada završe sa izdržavanjem, ostavljaju cimerima.

– I u našoj ustanovi se redovno vrše pretresi i adekvatne mere za sprečavanje unošenja zabranjenih stvari i predmeta. Prosto je neverovatno šta srodnici i sami osuđenici smišljaju da bi uneli u zatvor, na primer, mobilni telefon. Bude pokušaja unošenja u originalnim ambalažama i konzervama. Ponekad im to i uspe, ali ih, ipak, najčešće otkriju pripadnici Službe obezbeđenja. Što se droge tiče, redovno obavljamo testiranja osuđenika. Prošle nedelje smo, recimo, testirali tri lica i svi su bili negativni – kaže na kraju upravnik Okružnog zatvora u Subotici.

Miroslava Derikonjić

-----------------------------------------------------------

Zatvor u Gradskoj kući

Tokom Drugog svetskog rata i okupacije severnog dela Srbije od strane mađarskog okupatora, pored postojećeg zatvora za iste potrebe koristila su se još dva objekta u Subotici. Reč je o Žutoj kući u kojoj je stradalo mnogo patriota i nevinih ljudi i zatvorskoj jedinici na trećem spratu Gradske kuće, sadašnjeg Istorijskog arhiva. Ovde i danas postoje teška metalna vrata nekadašnjih ćelija na kojima su ispisana i urezana imena nekadašnjih zatočenika.