Завршени „Дани Немачке у Србији”

Љубитељи звука виолончела синоћ су у сали Коларачеве задужбине уживали у наступу 12 младих виртуоза на овом гудачком инструменту. Некадашњи студенти Високе школе за музику у Есену данас чине ансамбл „Вива чело” чији је уметнички директор њихов доскорашњи професор Јанг Чанг Чо. Уживање у врхунском наступу гарантовала је и чињеница да су чланови састава „Вива чело” угледни и популарни виолончелисти из Немачке, Француске, Кореје, Финске, Шпаније и Србије. Осим под вођством Чоа, они наступају и као солисти, баве се камерном музиком и педагошким радом.

Чим су гудалима додирнули жице инструмената, синоћ је означен и крај манифестације „Дана Немачке у Србији” коју су приредили амбасада ове земље, њене институције и предузећа како би грађанима Србије показали да су везе две државе пријатељске и нераскидиве. Концерти, филмови, предавања, трибине имали су за циљ да укажу на заједничку визију живота у слободној, богатој и стабилној Европи без граница.

На концертима широм Немачке „Вива чело” изводе репертоар написан само за њих, али и обраде композиција најразличитијих стилова – од Баха до Виље-Лобоса и музике наших савременика. Тако су се престоничкој публици представили делима Јозефа Хајдна, Жана Франсеа, Давида Попера, Николаја Римског Корсакова, Карла Давидова, Астора Пјацоле али и Јана Сибелијуса, Зорана Ерића и Вилхелма КајзераЛиндемана.

Борис Јовановић са Звездаре није имао дилему како да на најбољи начин проведе суботње вече. Ухватио је девојку Сандру за руку и повео је на Коларац. Део синоћњег репертоара младих виртуоза налази се и на полици са дисковима овог младог Београђанина.

– Искрено, нисам раније чуо за овај састав, али када сам видео имена композитора чијим делима ће се представити, нисам могао да одолим. Сваки викенд започнем музиком Хајдна, Римског-Корсакова и Моцарта како бих се одморио од радне недеље. То је храна за душу, а нарочито када се слуша уживо – искрен је Борис.

Наступ ансамбла под управом Чоа (51), судећи по реакцији публике, био је шлаг на торти манифестације „Дани Немачке у Србији”. Овај виолончелиста, рођен у Сеулу, у петој години почео је да свира клавир, а три касније и инструмент који му је донео славу. Као младић је отишао у Сједињене Америчке Државе да студира на „Кертис” институту за музику у Филаделфији и на Конзерваторијуму „Њу Ингланд” у Бостону. Усавршавање наставља у Европи. Између 1981. и 1985. године освојио је награде на великим међународним такмичењима „Ростропович” у Паризу и „Пабло Казалс” у Будимпешти, као и „АРД” у Минхену. Чест је гост међународних музичких фестивала, као што су Међународни чело фестивал у Кронбергу а наступао је и на Београдском међународном чело фесту. Од 1987. године професор је на Високој школи за музику у Есену.

Ј. Ц.