Сабор племена из долине Лима

Савино Село код Врбаса – Већ 18 година, сваког викенда уочи своје славе Аранђеловдана, изданци највећег српског племена Васојевића – чија је постојбина на просторима испод Комова и Бјеласице, па од извора Лима до Бијелог Поља – приређују саборовање у Савином Селу, где већину становништва чине колонисти и њихови потомци пореклом из тог дела Црне Горе. Тако је било и минуле суботе када се у овом месту надомак Врбаса окупило њих више од 500 из разних крајева Србије и Црне Горе, да би – како је речено – и овом приликом оживели успомене на своје славне претке и великане попут Стефана Немање и Светог Саве, Карађорђа, Вука Караџића и сијасет других „јунака, слободара, научника и друштвених и јавних радника који су, током осмовековног трајања Васојевића“, оставили неизбрисиве трагове у српској историји.

И у званичном делу програма, али и током вишечасовног дружења и разговора за великом заједничком трпезом у фоајеу основне школе „Бранко Радичевић“, више пута је истакнуто да је ово племе перјаница православне и српске традиције. Отуда, нагласио је проф. Др Милија Зечевић, почасни председник овог племенског удружења, Васојевићи с пијететом чувају и негују српски језик и писменост, граде и подржавају подизање православних српских храмова у завичају, али и свуда у свету.

– Ми Васојевићи славимо исту славу – Светог Архангела Михаила, а потичемо од истог претка Васоја, односно Васа, директног потомка Стефана Немање, који је живео од 1217. до 1286. године – истакао је др Лукла Кастратовић, председник Удружења Васојевића у Србији и додао да Васојевићи као своју приславу већ вековима обележавају и Светог Александра Невског, „у знак великог поштовања према Русији и братском руском народу.”

Племенски старешина, примаријус др Ђуро Бабовић, оценио је да су оакви скупови израз жеље свих Васојевића да баштине традицију постојбине, да се не отуђе, да чувају своје и све друге српске и црногорске светиње православља и словенског наслеђа уопште.

Саборовање у Савином Селу протекло је у духу обичаја родног краја. Уз издашну софру са обиљем националних специјалитета, и уз неизоставне звуке гусала, дружење горштака пореклом из долине Лима је трајало до касно у ноћ, смењивале су се здравице и пригодне беседе, а на растанку је договорен нови сусрет уочи Аранђеловдана наредне године.