Sabor plemena iz doline Lima

Savino Selo kod Vrbasa – Već 18 godina, svakog vikenda uoči svoje slave Aranđelovdana, izdanci najvećeg srpskog plemena Vasojevića – čija je postojbina na prostorima ispod Komova i Bjelasice, pa od izvora Lima do Bijelog Polja – priređuju saborovanje u Savinom Selu, gde većinu stanovništva čine kolonisti i njihovi potomci poreklom iz tog dela Crne Gore. Tako je bilo i minule subote kada se u ovom mestu nadomak Vrbasa okupilo njih više od 500 iz raznih krajeva Srbije i Crne Gore, da bi – kako je rečeno – i ovom prilikom oživeli uspomene na svoje slavne pretke i velikane poput Stefana Nemanje i Svetog Save, Karađorđa, Vuka Karadžića i sijaset drugih „junaka, slobodara, naučnika i društvenih i javnih radnika koji su, tokom osmovekovnog trajanja Vasojevića“, ostavili neizbrisive tragove u srpskoj istoriji.

I u zvaničnom delu programa, ali i tokom višečasovnog druženja i razgovora za velikom zajedničkom trpezom u foajeu osnovne škole „Branko Radičević“, više puta je istaknuto da je ovo pleme perjanica pravoslavne i srpske tradicije. Otuda, naglasio je prof. Dr Milija Zečević, počasni predsednik ovog plemenskog udruženja, Vasojevići s pijetetom čuvaju i neguju srpski jezik i pismenost, grade i podržavaju podizanje pravoslavnih srpskih hramova u zavičaju, ali i svuda u svetu.

– Mi Vasojevići slavimo istu slavu – Svetog Arhangela Mihaila, a potičemo od istog pretka Vasoja, odnosno Vasa, direktnog potomka Stefana Nemanje, koji je živeo od 1217. do 1286. godine – istakao je dr Lukla Kastratović, predsednik Udruženja Vasojevića u Srbiji i dodao da Vasojevići kao svoju prislavu već vekovima obeležavaju i Svetog Aleksandra Nevskog, „u znak velikog poštovanja prema Rusiji i bratskom ruskom narodu.”

Plemenski starešina, primarijus dr Đuro Babović, ocenio je da su oakvi skupovi izraz želje svih Vasojevića da baštine tradiciju postojbine, da se ne otuđe, da čuvaju svoje i sve druge srpske i crnogorske svetinje pravoslavlja i slovenskog nasleđa uopšte.

Saborovanje u Savinom Selu proteklo je u duhu običaja rodnog kraja. Uz izdašnu sofru sa obiljem nacionalnih specijaliteta, i uz neizostavne zvuke gusala, druženje gorštaka poreklom iz doline Lima je trajalo do kasno u noć, smenjivale su se zdravice i prigodne besede, a na rastanku je dogovoren novi susret uoči Aranđelovdana naredne godine.