Има наде за Тимочку Крајину

Зајечар –  Тимочка Крајина добиће ускоро студију о потенцијалима привредног развоја, која ће бити уграђена у просторни план и стратегију препорода осам општина овог подручја, у Зајечарском и Борском округу. Жеља је Тимочана и стручњака Факултета за менаџмент у Зајечару, који су иницирали израду овакве студије, да бивши тимочки регион, сада на зачељу, поново стигне на врх лествице развијених у Србији, где се налазио до пре две деценије.

А то значи да Борски комбинат буде што је био некада, да оживе Прахово, тимочки рудници угља, индустрија неметала, коже и текстила, да Ђердап засија са обновљеним агрегатима, да оживе неготински и књажевачки виногради. Потенцијали за препород су и шуме Јужног Кучаја и Мироча, плодне низије поред Дунава и Тимока, туристички атрактивни предели Ђердапа, Црног врха, Сокобање, Гамзиградске и Брестовачке бање, велика ловишта на тимочким планинама, ђердапске акумулације које очекују порибљавање…

Заборављено и запарложено

Наду буди и започета изградња великог Туристичког центра „Бабин зуб“ на Старој планини, а могао би да оживи и већ запарложени, а недовршени туристички центар „Хајат“ на Црном врху, код Бора, да у саобраћај коначно буде пуштен борски аеродром.

Све то као да је потпуно заборављено и запарложено. Изостале су правовремене инвестиције, у годинама велике кризе и ратова, и зато је Тимочка Крајина данас међу најнеразвијенијим подручјима у Србији. Индустријска производња овде је сада мања за 64 одсто, сточарска за 63, ратарска за 43 одсто. У укупним инвестицијама у Србији Тимочки регион је некада учествовао са 9,5 одсто, а сада са 0,7, у националном дохотку пао је са 4,3 на 1,8, у становништву са 4,9 на 3,6 одсто .

Угашени су некада моћни зајечарски колективи „Кристал“ и Фабрика машина „Арсеније Спасић“, на издисају је и књажевачка Фабрика мотокултиватора и машина, некада мећу водећим у Европи, запарложене су велике фарме јунади, оваца и живине Пољопривредног добра „Салаш“, код Зајечара, опустела Брестовачка бања…

Нису на прави начин искоришћене ни девизне дознаке око 18 000 Тимочана на привременом раду у иностранству. Велико је питање и колико ће се њих вратити у завичај. А и шта би радили да се врате, поред готово 30.000 незапослених у Борском и Зајечарском округу. А пре 25 година био је запослен сваки четврти становник Тимочке Крајине.

Како призвати инвеститоре

Излажући ових дана неке поставке студије на скупу представника Зајечарског и Борског округа, проф. др Недељко Магдалиновић, декан Факултета за менаџмент у Зајечару, од 2005. године, рекао је да ће студија што је могуће тачније представити све тимочке потенцијале, природне и кадровске, некадашње и нове, што ће бити полазна основа да се сачини будућа стратегија развоја целог тимочког региона, из сваке општине посебно. Значајну улогу у тој јединственој географској, привредној, саобраћајној, културној, образовној и туристичкој целини имаће заједнички путеви, железница, струја и водоводи. Тимочани ће овом студијом бити упућени и како да најбоље користе знање стручњака са Техничког факултета у Бору, Факултета за менаџмент у Зајечару, овдашњих института и завода за пољопривреду и бакар и двадесетак средњих школа. Свакако је веома значајно да на тимочком подручју живи и ради више од осам хиљада стручњака са факултетском дипломом и око сто доктора наука.

Биће тражена и већа помоћ државе с обзиром на то да улагање у сировине и енергију, којима Тимочка Крајина обилује, има приоритет и у развоју Србије. Студија зајечарског Факултета за менаџмент, каже Магдалиновић, послужиће и за привлачење инвестиција у Тимочку Крајину јер ће служити и као научно утемељен документ за сагледавање ефеката улагања. А младим Тимочанима она ће помоћи да сагледају своју перспективу у завичају.

С. Тодоровић