Ima nade za Timočku Krajinu

Zaječar –  Timočka Krajina dobiće uskoro studiju o potencijalima privrednog razvoja, koja će biti ugrađena u prostorni plan i strategiju preporoda osam opština ovog područja, u Zaječarskom i Borskom okrugu. Želja je Timočana i stručnjaka Fakulteta za menadžment u Zaječaru, koji su inicirali izradu ovakve studije, da bivši timočki region, sada na začelju, ponovo stigne na vrh lestvice razvijenih u Srbiji, gde se nalazio do pre dve decenije.

A to znači da Borski kombinat bude što je bio nekada, da ožive Prahovo, timočki rudnici uglja, industrija nemetala, kože i tekstila, da Đerdap zasija sa obnovljenim agregatima, da ožive negotinski i knjaževački vinogradi. Potencijali za preporod su i šume Južnog Kučaja i Miroča, plodne nizije pored Dunava i Timoka, turistički atraktivni predeli Đerdapa, Crnog vrha, Sokobanje, Gamzigradske i Brestovačke banje, velika lovišta na timočkim planinama, đerdapske akumulacije koje očekuju poribljavanje…

Zaboravljeno i zaparloženo

Nadu budi i započeta izgradnja velikog Turističkog centra „Babin zub“ na Staroj planini, a mogao bi da oživi i već zaparloženi, a nedovršeni turistički centar „Hajat“ na Crnom vrhu, kod Bora, da u saobraćaj konačno bude pušten borski aerodrom.

Sve to kao da je potpuno zaboravljeno i zaparloženo. Izostale su pravovremene investicije, u godinama velike krize i ratova, i zato je Timočka Krajina danas među najnerazvijenijim područjima u Srbiji. Industrijska proizvodnja ovde je sada manja za 64 odsto, stočarska za 63, ratarska za 43 odsto. U ukupnim investicijama u Srbiji Timočki region je nekada učestvovao sa 9,5 odsto, a sada sa 0,7, u nacionalnom dohotku pao je sa 4,3 na 1,8, u stanovništvu sa 4,9 na 3,6 odsto .

Ugašeni su nekada moćni zaječarski kolektivi „Kristal“ i Fabrika mašina „Arsenije Spasić“, na izdisaju je i knjaževačka Fabrika motokultivatora i mašina, nekada meću vodećim u Evropi, zaparložene su velike farme junadi, ovaca i živine Poljoprivrednog dobra „Salaš“, kod Zaječara, opustela Brestovačka banja…

Nisu na pravi način iskorišćene ni devizne doznake oko 18 000 Timočana na privremenom radu u inostranstvu. Veliko je pitanje i koliko će se njih vratiti u zavičaj. A i šta bi radili da se vrate, pored gotovo 30.000 nezaposlenih u Borskom i Zaječarskom okrugu. A pre 25 godina bio je zaposlen svaki četvrti stanovnik Timočke Krajine.

Kako prizvati investitore

Izlažući ovih dana neke postavke studije na skupu predstavnika Zaječarskog i Borskog okruga, prof. dr Nedeljko Magdalinović, dekan Fakulteta za menadžment u Zaječaru, od 2005. godine, rekao je da će studija što je moguće tačnije predstaviti sve timočke potencijale, prirodne i kadrovske, nekadašnje i nove, što će biti polazna osnova da se sačini buduća strategija razvoja celog timočkog regiona, iz svake opštine posebno. Značajnu ulogu u toj jedinstvenoj geografskoj, privrednoj, saobraćajnoj, kulturnoj, obrazovnoj i turističkoj celini imaće zajednički putevi, železnica, struja i vodovodi. Timočani će ovom studijom biti upućeni i kako da najbolje koriste znanje stručnjaka sa Tehničkog fakulteta u Boru, Fakulteta za menadžment u Zaječaru, ovdašnjih instituta i zavoda za poljoprivredu i bakar i dvadesetak srednjih škola. Svakako je veoma značajno da na timočkom području živi i radi više od osam hiljada stručnjaka sa fakultetskom diplomom i oko sto doktora nauka.

Biće tražena i veća pomoć države s obzirom na to da ulaganje u sirovine i energiju, kojima Timočka Krajina obiluje, ima prioritet i u razvoju Srbije. Studija zaječarskog Fakulteta za menadžment, kaže Magdalinović, poslužiće i za privlačenje investicija u Timočku Krajinu jer će služiti i kao naučno utemeljen dokument za sagledavanje efekata ulaganja. A mladim Timočanima ona će pomoći da sagledaju svoju perspektivu u zavičaju.

S. Todorović