Дигитални партизани

У америчком граду Такома Парк почетком новембра одржани су избори уз коришћење новог система он-лајн провере и верификације избора за локалну власт. Систем назван Scantegrity се може користити самостално или као додатак класичном гласању и заснива се на оптичком очитавању кôдова и њиховој провери, на криптографији окренутој подједнако гласачима и контролорима.

Током гласања гласач добија свој тајни кôд који код куће може проверити, а контролори избора тачност и законитост целог гласачког процеса. А сврха целог процеса јесте да се заштити приватност бирача, чак и по цену релативне сложености процедуре, теже доступне технолошки заосталим гласачима.

На супротном полу друштвене употребе Интернета су понешто другачији примери. О некима од њих извештавају српски учесници конференције о он-лајн комуникацији под именом Quadriga, одржаној октобра у Амстердаму. Ови наизглед изоловани примери, куриозитети заправо, говоре о тенденцијама глобалних друштвених мрежа, блогова и твитера.

Реч је о „скидању скалпова” и то оних главешинских, нафтних, банкарских и авиопревозничких корпорација и менаџера. Један видео на „Јутјубу”  (You Tube) а песмицом која је опевала муке скоро анонимног музичара са превозом гитаре авионом компаније „”, банкротство DSB банке из Холандије као (делимична) жртва „” или, пак, видео којим је „” пародирао тобожњу еколошку рекламу нафтног гиганта „” (пародија се претвара у нигеријски Hell), представљају одговор појединца  корпорацијском  и  индустријском  уништавању  и  унижавању света и човека. Шела Амнести  интернешенел Твитера Јунајтид.

Индивидуа у дигиталном мрежама је у првом плану у свим овим анегдотама које то, заправо, нису. Ове причице из он-лајн живота призивају разноврсне наде и страховања. Најпре, да ће технолошко знање начинити нови јаз у друштву, где ће старији, необразованији и невичнији бити изложенији изборним манипулацијама и крађи гласова. Светиње демократије, као што су један човек-један глас и опште право гласа, суочавају се са технолошким напретком, који и њих адаптира и инфицира вирусом неопходног знања.

С друге стране, на оној другој, мрачној обали демократије, над појединцем се надвило свеопште нетремично око надзирајуће цивилизације, не остављајући превише простора пориву слободе појединца. Реакција тог угроженог индивидуума не може бити лудистичко лупање машина, са чиме се покушало у осамнаестом веку и није успело. Простори појединца се појављују у сивим зонама, у преклопима технологије, друштва и исконске потребе за неомеђеном слободом.

Затамњене стране друштвених дигиталних мрежа, као чворишта тих троструких преклапања, мање-више су познате и описане. При томе су углавном и тачне, јер песимисти су скоро увек у праву. Ипак, моћ аутентичног, некористољубивог и некорумпираног појединца опстаје и у дигиталним просторима свеопштег бешчашћа.

Искреност и храброст је и даље на цени,  како у примерима који су наведени, тако у животима и борбама мноштва анонимних дигиталних партизана.