Digitalni partizani

U američkom gradu Takoma Park početkom novembra održani su izbori uz korišćenje novog sistema on-lajn provere i verifikacije izbora za lokalnu vlast. Sistem nazvan Scantegrity se može koristiti samostalno ili kao dodatak klasičnom glasanju i zasniva se na optičkom očitavanju kôdova i njihovoj proveri, na kriptografiji okrenutoj podjednako glasačima i kontrolorima.

Tokom glasanja glasač dobija svoj tajni kôd koji kod kuće može proveriti, a kontrolori izbora tačnost i zakonitost celog glasačkog procesa. A svrha celog procesa jeste da se zaštiti privatnost birača, čak i po cenu relativne složenosti procedure, teže dostupne tehnološki zaostalim glasačima.

Na suprotnom polu društvene upotrebe Interneta su ponešto drugačiji primeri. O nekima od njih izveštavaju srpski učesnici konferencije o on-lajn komunikaciji pod imenom Quadriga, održanoj oktobra u Amsterdamu. Ovi naizgled izolovani primeri, kurioziteti zapravo, govore o tendencijama globalnih društvenih mreža, blogova i tvitera.

Reč je o „skidanju skalpova” i to onih glavešinskih, naftnih, bankarskih i avioprevozničkih korporacija i menadžera. Jedan video na „Jutjubu”  (You Tube) a pesmicom koja je opevala muke skoro anonimnog muzičara sa prevozom gitare avionom kompanije „”, bankrotstvo DSB banke iz Holandije kao (delimična) žrtva „” ili, pak, video kojim je „” parodirao tobožnju ekološku reklamu naftnog giganta „” (parodija se pretvara u nigerijski Hell), predstavljaju odgovor pojedinca  korporacijskom  i  industrijskom  uništavanju  i  unižavanju sveta i čoveka. Šela Amnesti  internešenel Tvitera Junajtid.

Individua u digitalnom mrežama je u prvom planu u svim ovim anegdotama koje to, zapravo, nisu. Ove pričice iz on-lajn života prizivaju raznovrsne nade i strahovanja. Najpre, da će tehnološko znanje načiniti novi jaz u društvu, gde će stariji, neobrazovaniji i nevičniji biti izloženiji izbornim manipulacijama i krađi glasova. Svetinje demokratije, kao što su jedan čovek-jedan glas i opšte pravo glasa, suočavaju se sa tehnološkim napretkom, koji i njih adaptira i inficira virusom neophodnog znanja.

S druge strane, na onoj drugoj, mračnoj obali demokratije, nad pojedincem se nadvilo sveopšte netremično oko nadzirajuće civilizacije, ne ostavljajući previše prostora porivu slobode pojedinca. Reakcija tog ugroženog individuuma ne može biti ludističko lupanje mašina, sa čime se pokušalo u osamnaestom veku i nije uspelo. Prostori pojedinca se pojavljuju u sivim zonama, u preklopima tehnologije, društva i iskonske potrebe za neomeđenom slobodom.

Zatamnjene strane društvenih digitalnih mreža, kao čvorišta tih trostrukih preklapanja, manje-više su poznate i opisane. Pri tome su uglavnom i tačne, jer pesimisti su skoro uvek u pravu. Ipak, moć autentičnog, nekoristoljubivog i nekorumpiranog pojedinca opstaje i u digitalnim prostorima sveopšteg beščašća.

Iskrenost i hrabrost je i dalje na ceni,  kako u primerima koji su navedeni, tako u životima i borbama mnoštva anonimnih digitalnih partizana.