Четвртак, 16.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Рам без слике

Рам без слике
Проблеми и после ратификације Лисабонског споразума: Брисел

Од нашег сталног дописника
Брисел, 17. новембра – Избор високих функционера Европске уније два дана уочи ванредног самита ЕУ и даље је неизвестан, а број кандидата који се незванично помињу за функције председника и шефа европске дипломатије увећава се из дана у дан.

Последњих неколико дана све је више оних који апелују да би једно од два највиша места у бриселској администрацији требало да припадне женском кандидату. За ту идеју свој глас су дали већ изабрани функционери Јежи Бузек, председник Европског парламента, и Жозе Мануел Барозо, председник Европске комисије. На списку дама које се налазе у још незваничној конкуренцији за високе положаје су Урсула Пласник, бивши шеф аустријске дипломатије, из редова социјалдемократа, затим Вајира Вике Фрајберга, бивша председница Летоније (по занимању психолог) која није партијски опредељена, као и актуелна министарка економије Француске Кристина Легард, која припада десном центру, Тарја Халонен, председник Финске, (социјалдемократа) и Ана Дијамантопуло, чланица Пасока и бивши комесар ЕУ.

Да ли ће неко од највиших места заиста припасти жени тешко је предвидети, али је јасно да лидери ЕУ пред собом имају тежак задатак – да изаберу особе које ће помирити европску левицу и десницу, старе и нове чланице, велике и мале, а по свему судећи и да испуне жељену пропорцију која предвиђа да једну трећину високих функција у бриселској администрацији заузму жене. Према очекивањима, највише изгледа (и политичке тежине) међу кандидаткињама имају Пласникова и Легардова, која је доказала да уме да вуче конце француске и европске економије у тешким условима економске кризе. Сва предвиђања показују да ће једна од две функције припасти десници, а друга левици.

Али ту није крај кадровске математике, јер у игри су и кандидати за избор на најважније комесарске функције у ЕУ, а то су оне у чијим комесаријатима се одлучује о економији ЕУ. Према информацијама које је јуче саопштила Европска комисија, још нису пристигле номинације за положаје комесара, што значи да ће именовање нових комесара неминовно каснити, јер је нова ЕК требало да стартује с почетком примене Лисабонског уговора 1. децембра.

У недостатку листе кандидата ЕК треба се подсетити и осталих имена за послове председника и високог представника ЕУ за спољну политику. За председнички мандат незванично конкуришу Тони Блер, бивши премијер Велике Британије, затим тројица актуелних премијера из држава Бенелукса – Јан Петер Балкененде (Холандија), Жан Клод Јункер (Луксембург) и Херман ван Ромпуј (Белгија), као и Фелипе Гонзалес, бивши премијер Шпаније.       

На незваничној листи кандидата за шефа европске дипломатије налазе се британски шеф дипломатије Дејвид Милибанд, бивши премијер Италије Масимо д’Алема, шеф шведске дипломатије Карл Билт и Оли Рен, европски комесар за проширење.

Свему треба додати незваничне тврдње да је избор комесара као и председника ЕУ и њеног шефа дипломатије у вези са избором новог председника Еврогрупе (државе еврозоне) као и будућег директора Европске централне банке, па да неизвесност буде комплетна.

Међутим, Сесилија Малмстром, шведска министарка за европске послове и председавајућа ЕУ, каже: „Не бих рекла да је на сцени потпуни хаос, иако још нема договора о номинацијама.” Малмстромова је тако три дана уочи почетка самита потврдила оно што сви већ знају – да ће избор председника и високог представника за спољну политику ЕУ бити тежак и непредвидљив, али је напоменула да су три дана у политици веома дуг период.

Она је такође наговестила шта ће евентуално предузети шведско председништво у случају да у четвртак на самиту у Бриселу не буде постигнут договор. „Циљ је да у четвртак постигнемо сагласност. Али уколико не буде договора у четвртак, иза тога је петак, па субота и недеља”, казала је Малмстромова наговештавајући маратонски самит.  

С обзиром на то да ће 1. децембра Лисабонски уговор ступити на снагу, веома је вероватно да ће Брисел за две недеље имати дуго очекивани институционални оквир, али не и функционере који ће деловати унутар њега. У погледу легалности то није проблематично, али у пракси то ће изгледати као масивни рам без без слике.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.