„Сечи енергија” чека српске пројекте

Изградња неколико електрана на средњем току Дрине, фарме ветрењача и финансирање коридора који ће повезати друмски, железнички и морски саобраћај јесу најзначајнији делови договора који су током недавних разговора у Риму постигли чланови делегација Србије и Италије. 

Никола Рајаковић, државни секретар у Министарству рударства и енергетике, каже да су Италијани показали велики интерес за улагање у енергетику, и то у обновљиве изворе енергије, али и у хидропотенцијале.

– Италијани за сада нису специфицирали локације где би градили фарме ветрењача. То је за сада договорено у начелу. Пре него што почне реализација озбиљних пројекта, потребно је да буду обављени технички радови – каже Рајаковић.

Изразили су и јасан интерес за градњу електрана на средњем току Дрине, где би било изграђено неколико електрана мањег капацитета. Наш саговорник наводи да ни ови пројекти нису за сада развијени, као на пример у горњем току Дрине.

– Техничка документација коју у овом тренутку имамо није довољно развијена да бисмо могли да дефинишемо колике снаге ће бити електране. То ће бити одређено када за почетак буду завршене предфизибилити студије. После тога ће се радити детаљније и прецизније при чему ћемо водити рачуна о српским интересима – напомиње Рајаковић.

После потписивања уговора у Италији, следећи кораци су управо рад на техничкој документацији на вишем нивоу, што значи да ће наши стручњаци из области енергетике радити са италијанским колегама. Партнер за већину тих пројеката је Електропривреда Србије, док је влада Италије одредила да њихов заступник буде компанија „Сечи енергија”. Они ће се договорити ко ће бити носилац израде пројеката из којих ће се видети јасна техничка и економска слика исплативости и техничке оправданости тих програма. Тада ће се утврдити колики проценат власништва ће која страна имати и сразмерно томе колико ће електричне енергије бити подељено домаћинствима у Србији и Италији.

– Уколико се утврди да су ти пројекти оправдани, за њихову реализацију биће потребно годину и по, после чега се на грађевинску дозволу чека две године. Уколико све буде како треба, од 2017. године струју ће добијати домаћинства у две државе – нагласио је Рајаковић.

Како „Политика” незванично сазнаје, ускоро ће бити урађена и анализа пројеката ревитализације железничке пруге Београд–Бар, градња новог друмско-железничког моста на Дунаву – Жежељевог моста и пројекта аутопута Београд–Темишвар.

Споразум у Риму је наставак сарадње две државе. Министар рударства и енергетике Петар Шкундрић и министар за економски развој Италије Клаудио Скајола потписали су 9. марта ове године протокол о сарадњи у енергетици. Почетком јуна ЕПС и „Сечи енергија” су у Београду потписали споразум о изградњи девет хидроелектрана на реци Ибар. Тада је директор ЕПС-а Марковић нагласио да „ЕПС са оптимизмом улази у тај пројекат” и да очекују да „за неколико година из Ибра користимо нову и чисту хидроенергију”.