Светска банка наградила „Сунце”

Идеја на којој је Зорица Свирчев, професорка Природно-математичког факултета у Новом Саду, радила 20 година прошлог петка у Вашингтону награђена је са 199.000 долара.

На годишњем конкурсу Светске банке за развој иновативних идеја, пројекат компликованог назива „Увођење дафније у циљу спречавања токсичног цветања цијанобактерија у рибњацима” нашао се међу првих 26 награђених од укупно 1.755 предлога из целог света.

Павла Зелића, директора предузећа „Сунце”, који је био подносилац пројекта и професорку Свирчев сплет случајних околности и страх од компјутерских вируса умало није оставио без вредног признања. Професорка се јуче у разговору за „Политику” са смехом присећала како јој ни накрај памети није било да је ушла међу првих 100 финалиста када јој је три месеца електронском поштом стизао мејл насловљен са World Bank Congratulation (Честитка Светске баке).

– Обично сви спамовани мејлови, односно пошта заражена вирусом, у свом називу има реч „честитамо”. Три месеца сам упорно брисала мејлове које су ми из Вашингтона слали, а да их нисам ни отворила. Тек кад је електронском поштом стигло обавештење другачијег наслова, видела сам о чему је реч. Позивали су нас да у Вашингтону представимо нашу идеју. Кад сам после три месеца потврдила учешће, били су изненађени и питали зашто се толико дуго нисам јављала – смејала се професорка.

Савремене технологије, ипак нису спречиле професорку Свирчев да се прошле среде у Вашингтону нађе пред жиријем.

– Одбрана идеје трајала је два дана по неколико сати. Знала сам да ћемо победити, јер је жири био одушевљен. Додела признања била је у петак у 9.30 ујутру, моји пријатељи су то пратили директно преко Интернета и били су прилично изненађени колико сам се добро снашла – присећала се професорка тренутка кад је награђена.

Павле Зелић, директор предузећа „Сунце”, у чијем се власништву налазе рибњаци, препознао је да научни рад професорке Свирчев може знатније да утиче на квалитет рибљег меса.

– Озбиљно смо се припремали и нисмо били изненађени кад смо проглашени за победника. Професорка и ја сарађујемо већ пет-шест година и мислим да је ово идеалан пример како наука и пракса одлично функционишу – истакао је Зелић.

На интернет-презентацији Светске банке на снимку на којем се налази 26 награђених финалиста професорка Свирчев била је једина која је носила заставу своје државе. Каже да је задовољна, не због новца који су она и њен партнер предузеће „Сунце” добили, већ због чињенице да њен деценијски рад није био узалудан. Скромно признаје и да је срећна јер је коначно видела Вашингтон. И њен партнер признаје да је новац најмање важан у целој причи, јер су то средства која ће се наменски, према предложеном буџету, уложити у пројекат. Најважније је, додаје Зелић, да ће њихов пројекат донети много практичне користи и у другим рибњацима.

Како је настала идеја вредна безмало 200.000 долара и како се уништавањем цијанобактерија штити човекова околина, питали смо професорку.

– Токсичне цијанобактерије које живе у рибњацима су, у ствари, алге које кад цветају имају различита нежељена дејства. Почевши од халуцинације, која може да се појави код пецароша који дуго проводе време крај воде, па до изазивања канцера код људи. Рибе које се хране тим алгама могу да изазову проблеме онима који их користе у исхрани. Једноставно, уништавањем тих бактерија побољшава се квалитет рибљег меса – објаснила је професорка победничку идеју.

А одговор на питање како доскочити опасним цијанобактеријама, професорка Свирчев је нашла у биологији а Павле Зелић у пракси.

– Постоји једна врста ракова под називом дафнија који се хране тим бактеријама. Убацивањем рачића у рибњаке у фази кад бактерије нису токсичне, утиче се на квалитет рибљег меса – истиче професорка.

Светска банка, иначе, сваке године додељује награде за иновативне идеје, а тема овогодишњег такмичења било је прилагођавање климатским променама.