Недеља, 21.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Диригенти на маркама

Диригенти на маркама
Марка од 0,75 евра приказује лик Зубин Мехте

Традиционални концерт у Музикферајну у Бечу већ деценијама се одржава и преноси преко ТВ мрежа многих држава, што је повремено бележено и на спомен-маркама Аустрије. Поред Рикарда Мутија и Сеиџи Озаве раније, у 2007. години тим поводом појавио се и маестро Зубин Мехта, иначе драг гост наше музичке публике, који је практично почео своју музичку каријеру диригујући у Народном позоришту у Београду – пре више од четрдесет година…

Марка од 0,75 евра приказује његов лик, потпис и знак бечких филхармоничара.

Зубин Мехта рођен је 29. априла 1936. у Бомбају у парсиској породици (Парси), прво музичко образовање добио је од оца виолинисте и оснивача Бомбајског симфонијског оркестра, те се врло рано упознао са европском класичном музиком. Почео је да студира медицину, али се брзо оријентисао ка музици и са 18 година доспео је у Беч где је на музичкој академији студирао клавир, композицију и контрабас. Ту се срео и са нашим Бориславом Пашћаном, такође студентом (одатле вероватно потиче и наклоност ка нашим крајевима).

Каријеру као диригент почео је победом на такмичењу младих диригената 1958. у Ливерпулу. Почео је са бечким и берлинским филхармоничарима, а затим је запажен од Чарлса Минша, вође Бостонског симфонијског оркестра. Радио је тринаест година у Њујорку као музички директор, затим у Монтреалу, Филаделфији и Лос Анђелесу где је постигао запажена резултате. Ангажован је као саветник Симфонијског оркестра Израела.

Дебитовао је као оперски диригент као 28-годишњак у Мелбурну. Слављен је у Лондону, Милану, Фиренци, Њујорку и на Салцбуршким играма. Познат је и као диригент опере „Турандот” на отвореном простору у Забрањеном граду у Пекингу. Мехта је осам година генерални музички директор Баварске државне опере.

Новогодишњи концерт у Бечу диригује 2007. по четврти пут. Код нас је био неколико пута после 2000. године.

После дочека Нове године предстоји, око подне, пренос из Беча са валцерима и другим композицијама, првенствено Јохана Штрауса оца и сина, Милекера, Ланера, Лехара или Супеа, уз евентуални пренос балета из Шенбруна и обавезно са композицијама „На лепом плавом Дунаву” и „Радецки марш” на крају…

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.