Мала расправа о глупом питању

Већина ће изаћи из епидемије у пуном здрављу, али биће и оних који ће умрети, иако су пре инфекције вирусом били потпуно здрави. Али, за породице умрлих вирус је монструм и тако ће га упамтити, без обзира што га већина људи подноси лако – као назеб.

Како видимо, неки стручњаци се споре износећи пред јавност потпуно супротна мишњења о грипу, а нарочито о вакцини. У спорењу има и чињеница и невероватних фантазија. Све је почело позивањем на историју и због тога је нервоза око вакцине за „2009 Н1N1 флу“ сасвим разумљива међу онима који из литературе знају за смрт једног америчког регрута 1976. због свињског грипа. У то време појавио се страх од смртоносне епидемије, попут оне из 1918. па је због тога, те 1976. вакцину против свињског грипа примило 48 милиона Американаца. Међутим, од тако великог броја, њих 532 добило је Гилен–Бареов синдром, једно необично стање типично по парализи шака и стопала, а касније и руку, ногу и других делова тела. Разлог је имунолошки - напад подивљалих антитела на сопоствени организам. Многи болесници у потпуности су се опоравили, али не сви: њих 25 је после вакцинације и Гилен-Бареовог синдрома умрло, а други су остали с трајним последицама. Тај податак био је довољан да се после 33 године на Интернету појаве невероватне фантазије о штетности пелцовања против свињског грипа, који данас, да се не бисмо вређали, носи назив „нови грип“. Никако да неко каже да вакцина против свињског грипа 1976. у Америци јесте направила 10 Гилен-Бареових синдрома на сваки милион вакцинисаних, али и да најобичнија вакцина против најобичнијег сезонског грипа даје један додатани случај Гилен-Бареовог синдрома на милион становника, у којих се, иначе, без икакве узрочне везе с грипом, синдром сваке године јавља у 10 до 20 случајева на милион.

Да ли то значи да је много сигурније не вакцинисати се? Не, наравно. Пре свега, увек постоји опасност да ће вас свињски грип коштати живота. Ту могућност нико не може искључити. Оно што већина људи не зна, а нема ко да им каже, будући да се расправе воде о подацима које знају и врапци, а одскора о тривијама увек везаним за намештање тендера и за велику зараду на вакцинама, јесте: грип сам по себи, изазива Гилен-Бареов синдром много лакше и чешће него вакцина. Данас знамо да на сваки милион грипозних, иде 40 до 70 нових болесника са Гилен-Бареовим синдромом. Зато је за избегавање Гилен-Бареовог синдрома најбоље вакцинисати се, што је показао закључак једне од највећих европских студија о грипу из 2007.

Дакле, ризик да ће неко оболети од Гилен – Бареа због вакцине против „2009 Н1N1 флу“, тј. свињског грипа, износи jeдан на милион, док је исти ризик због вируса грипа 40 на милион.

Наши вишенаменски „стручњаци“ преузели су иницијативу, неодговорно објашњавајући шта знају, а још више, шта не знају. На телевизији је једна водитељка моралa тражити тајмаут не би ли докторима дала прилику да се споразумеју и утврде кад се детету лековима снижава температура, а кад не! Али врхунац бесловесности постигнут је оним што гледамо на јавном ТВ сервису као и на свим другим: десетине хиљада верника, укључујући ту и бебе, један за другим целивају исту икону и руку преминулог патријарха и то у истом дану у ком је објављена смрт још једне жртве грипа 2009 Н_1N1. Врхунaц политиканства постигнут је уредбом владе Републике Србије о препоруци послодавцима за давање слободног дана својим радницима како би у дане епидемије грипа (проглашена наредбом министра здравља) у што већем броју дали почаст покојнику.

Да ли неко још увек мисли да је сигурније не вакцинисати се?

професор универзитета