Mala rasprava o glupom pitanju

Većina će izaći iz epidemije u punom zdravlju, ali biće i onih koji će umreti, iako su pre infekcije virusom bili potpuno zdravi. Ali, za porodice umrlih virus je monstrum i tako će ga upamtiti, bez obzira što ga većina ljudi podnosi lako – kao nazeb.

Kako vidimo, neki stručnjaci se spore iznoseći pred javnost potpuno suprotna mišnjenja o gripu, a naročito o vakcini. U sporenju ima i činjenica i neverovatnih fantazija. Sve je počelo pozivanjem na istoriju i zbog toga je nervoza oko vakcine za „2009 N1N1 flu“ sasvim razumljiva među onima koji iz literature znaju za smrt jednog američkog regruta 1976. zbog svinjskog gripa. U to vreme pojavio se strah od smrtonosne epidemije, poput one iz 1918. pa je zbog toga, te 1976. vakcinu protiv svinjskog gripa primilo 48 miliona Amerikanaca. Međutim, od tako velikog broja, njih 532 dobilo je Gilen–Bareov sindrom, jedno neobično stanje tipično po paralizi šaka i stopala, a kasnije i ruku, nogu i drugih delova tela. Razlog je imunološki - napad podivljalih antitela na sopostveni organizam. Mnogi bolesnici u potpunosti su se oporavili, ali ne svi: njih 25 je posle vakcinacije i Gilen-Bareovog sindroma umrlo, a drugi su ostali s trajnim posledicama. Taj podatak bio je dovoljan da se posle 33 godine na Internetu pojave neverovatne fantazije o štetnosti pelcovanja protiv svinjskog gripa, koji danas, da se ne bismo vređali, nosi naziv „novi grip“. Nikako da neko kaže da vakcina protiv svinjskog gripa 1976. u Americi jeste napravila 10 Gilen-Bareovih sindroma na svaki milion vakcinisanih, ali i da najobičnija vakcina protiv najobičnijeg sezonskog gripa daje jedan dodatani slučaj Gilen-Bareovog sindroma na milion stanovnika, u kojih se, inače, bez ikakve uzročne veze s gripom, sindrom svake godine javlja u 10 do 20 slučajeva na milion.

Da li to znači da je mnogo sigurnije ne vakcinisati se? Ne, naravno. Pre svega, uvek postoji opasnost da će vas svinjski grip koštati života. Tu mogućnost niko ne može isključiti. Ono što većina ljudi ne zna, a nema ko da im kaže, budući da se rasprave vode o podacima koje znaju i vrapci, a odskora o trivijama uvek vezanim za nameštanje tendera i za veliku zaradu na vakcinama, jeste: grip sam po sebi, izaziva Gilen-Bareov sindrom mnogo lakše i češće nego vakcina. Danas znamo da na svaki milion gripoznih, ide 40 do 70 novih bolesnika sa Gilen-Bareovim sindromom. Zato je za izbegavanje Gilen-Bareovog sindroma najbolje vakcinisati se, što je pokazao zaključak jedne od najvećih evropskih studija o gripu iz 2007.

Dakle, rizik da će neko oboleti od Gilen – Barea zbog vakcine protiv „2009 N1N1 flu“, tj. svinjskog gripa, iznosi jedan na milion, dok je isti rizik zbog virusa gripa 40 na milion.

Naši višenamenski „stručnjaci“ preuzeli su inicijativu, neodgovorno objašnjavajući šta znaju, a još više, šta ne znaju. Na televiziji je jedna voditeljka morala tražiti tajmaut ne bi li doktorima dala priliku da se sporazumeju i utvrde kad se detetu lekovima snižava temperatura, a kad ne! Ali vrhunac beslovesnosti postignut je onim što gledamo na javnom TV servisu kao i na svim drugim: desetine hiljada vernika, uključujući tu i bebe, jedan za drugim celivaju istu ikonu i ruku preminulog patrijarha i to u istom danu u kom je objavljena smrt još jedne žrtve gripa 2009 N_1N1. Vrhunac politikanstva postignut je uredbom vlade Republike Srbije o preporuci poslodavcima za davanje slobodnog dana svojim radnicima kako bi u dane epidemije gripa (proglašena naredbom ministra zdravlja) u što većem broju dali počast pokojniku.

Da li neko još uvek misli da je sigurnije ne vakcinisati se?

profesor univerziteta