Moralno klizište

Praktična medicina nije eksperiment. To je zanatski posao u kome se poštuju pravila i tradicija. Pored postojećih zakona, i zdravi i bolesni oslanjaju se na tzv. građanski moral, ali samo u normalnim uslovima. Kad su uslovi nenormalni moral postaje prilagodljiv tako da nema mnogo sličnosti s kategoričkim imperativom poznatim iz metafizike morala.

Svi znaju, pa i vrh vlasti, za nepotizam u bolnicama, nameštene tendere, liste čekanja i ilegalno naplaćivanje zdravstvenih usluga, a ipak, lanac kriminogenih događanja nije prekinut. Ako se neko pita zašto je to tako odgovor je lak: lanac nije prekinut zato što su događanja u bolnicama,i zdravstvu uopšte, eho događanja u našem do srži korumpiranom društvu.

Država pokušava s rešenjem postojećih problema poput lista čekanja koje su pravi inkubatori korupcije. Još 2005. došlo se na bizarnu ideju o „dopunskom radu“ u bolnicama. Posle gorkih i kompromitujućih iskustava koje je donela ta ideja, već 2008. ukinut je „dopunski rad“ jer su zloupotrebe u nekim kliničkim centrima bile očigledne. Onda su decembra 2010. stupile su na snagu izmene zakona po kome se zdravstvenim radnicima ponovo dozvoljava „dopunski rad“ u privatnom i u državnom sektoru zdravstva.

Zakon je predstavljao dosad neviđenu originalnost u svetu medicine, i iz njega se mogao videti doprinos kreativnoj destrukciji tradicionalnog funkcionisanja bolnica. Osim toga, postalo je jasno da donosioci zakona i izmena zakona o „dopunskom radu“, bez obzira na svoje političke zasluge i titule, ne znaju kakva su pravila kojih se moraju držati zaposleni lekari u Evropskoj uniji.

Iskustvo je pokazalo da „dopunski rad” u matičnoj ustanovi u mnogo slučajeva unosi razdor među lekare jer oni koji plaćaju svoje lečenje dolaze na ime lečilaca koji su obično na rukovodećim pozicijama. Setimo se skandala od pre nekoliko godina u Sremskoj Kamenici kada su Vojvođani morali čekati i po više meseci da bi došli na red za zračenje koje je moralo biti započeto posle tri nedelje od operacije, a sve zbog dobro plaćenog „dopunskog rada” primenjenog na pacijentima iz Republike Srpske. U Kliničkom centru u Nišu tokom„dopunskog rada” za veliki novac lečeni su bolesnici od multiple skleroze besmislenim metodom proširenja vena u vratu, uprkos upozorenjimakojasu im slali naši najveći stručnjaci za ovu bolest. Navedeni primeri, a i mnogi drugi, doprineli su kompromitaciji „dopunskog rada” u bolnicama tako da je 2011. U KCS ukinut. Međutim, u Specijalnoj ortopedskoj bolnici na Banjici i u Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje”, dopunski rad dobro funkcioniše.

Kada pravo na „dopunski rad” neko koristi van matične kuće u ordinaciji koja je ilegalna i neoporezovana, na brutalan način konkuriše kolegama iz privatnog sektora kojima i ovako ne cvetaju ruže. Ako se pogledaju oglasi privatnih ordinacija (njihovi pravi vlasnici nisu uvek poznati) i imena konsultanata u njima, videće se nešto vrlo neobični i impresivno: sve profesor do profesora u punoj snazi i sa svim počastima koje pripadaju nekome ko je u vrhu struke i službe.

Nadležni tvrde da je otkrivanje ilegalnih ordinacija u vlasništvu zaposlenih lekara u državnim bolnicama i klinikama zametno. Za vlast je to mali nemoral. O tom malom nemoralu znaju svi u ovoj zemlji– od ministra zdravlja, do brucoša na medicini. O svemu tome ne vredi govoriti jer nikoga nema ko bi to čuo. Zakonodavac je za tako nešto gluv.Prava je sreća da bar profesor dr Momčilo Babić, direktor Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, ima dobar sluh pa je zato javno i glasno rekao da „dopunski rad” treba ukinuti. 

Univerzitetski profesor, zaštitnik prava pacijenata u sistemu Evromedik