Ноте за сва времена

Солун – Шта неко може рећи о Џејн Биркин? Довољно је рећи да је она лепа у сваком смислу те речи. Она је лепа, јер је активна у филмском стваралаштву и музици, јер је била муза многих угледних редитеља, симбол целе генерације и културне револуције. Она је жена која зна како се игра са разним стереотипима, како да се изнова ствара и опстаје, а она то може да уради јер је искрена и разоружавајуће дарежљива, рекао је на церемонији доделе награде „Златни Александар” овој британско-француској глумици, редитељки и музичарки, фестивалски председник Џорџ Корафас.

Прихватајући награду, витална, динамична и даље веома младолика Џејн Биркин је раздраганој грчкој публици рекла: „Морала сам да сачекам пуне 62 године да бих примила овакву почаст и зато вам дугујем велико хвала. Али, не само вама већ и свим оним дивним људима који су ми помогли током каријере. Коначно, и Жаку Ривету који упркос томе што има 83 године, поседује инспирацију младића због чега је баш мене изабрао за улогу у филму „36 погледа са врха Сен Луа” због којег и стојим сада пред вама, овако неугледна, јер су ми на аеродрому изгубили пртљаг”.

Биркинова је само једна од читавог низа угледних гостију 50. Солунског фестивала, који својим присуством увеличавају овогодишњи јубилеј. Ова занимљива дама контроверзног љубавног живота – три брака, од којих је најбурнији био онај са француским песником и музичарем Сержом Гејнзбуром из којег се родила ћерка Шарлота, данас изврсна глумица – рођена је у Лондону 1946. године (мајка глумица Џуди Кемпбел), а глумачку каријеру почела још раних шездесетих година прошлог века, играјући у филмовима Лестера и Антонионија, па и у југословенском филму „19 дјевојака и Морнар” Милана Косовца. За глумачка достигнућа и учвршћивање културних веза између Велике Британије и Француске, британска краљица јој је 2001. године уручила Орден официра части.

Паралелно са глумачком, текла је и њена музичка каријера уз подршку Сержа Гејнзбура, настали су и неки од великих музичких хитова попут песме „ Je t’aime... moi non plus” или „Ex-far des sixties”, које је Биркинова отпевала на концерту у дворани „Аристотелион”. Музичке приче из њеног сопственог живота држале су пажњу публике пуна два сата.

Једна од песама Џејн Биркин посвећена је политичкој активисткињи и добитници Нобелове награде за мир – Аунг Сан Су Ћи, која последњих 20 година проводи по затворима и у кућном притвору у родној Бурми.

– Њен муж је умро, њена деца је нису видела 18 година и ја сам у једном тренутку помислила да ће она умрети пре него што ја за њу ишта могу да учиним. Једино што сам могла јесте да напишем ову песму посвећену њој и да је певам док год се у Бурми ствари не промене – рекла је Биркинова обраћајући се дирнутој публици.

У фокусу јучерашњег фестивалског дана били су филмски ствараоци са Филипина, којима је посвећен један од програма. Редитељи Лав Дијаз (уједно и члан овогодишњег званичног жирија), Раја Мартин, Кван де ла Круз, Џим Либиран и Џон Торес, говорили су о продукционим условима у својој земљи, дигиталним технологијама и интернету као неким од начина да се до филма уопште дође.

Филипински „мејнстрим” углавном чине филмови аутора који су везани за политику и политичаре и њихов циљ је да учине што више на плану сопствене популарности него на плану уметности, изјавио је Џим Либиран, док је његов колега Лав Дијаз посебно истакао да на Филипинима „не постоји слобода изражавања, али да упркос постојању државне цензуре и разних видова опструкција, независни филмски аутори проналазе начин да стварају своја филмска дела и, довијајући се, кажу остатку света оно што желе и мисле”.

------------------------------------------------------

Српски експериментални филм

(/slika2)Један од програма 50. Солунског фестивала је и „Експериментални форум” у оквиру кога се приказују и експериментални филмови настали током шездесетих, седамдесетих и осамдесетих година прошлог века у Србији, у продукцији Академског филмског центра. Међу њима су и филмови Војислава Кокана Ракоњца, Драгослава Лазића, Саве Трифковића, Војислава Накића, Мирослава Бате Петровића, Радослава Владића... Посебну целину чине филмови Љубомира Шимунића и аутора са ексјугословенског простора, међу којима су и филмови Карпа Године.

Успешан наступ у Солуну имао је и Дарко Лунгулов чији је филм „Тамо и овде”, у присуству Мирјане Карановић (на фотографији), приказан током церемоније доделе награда Балканског филмског фонда (Лунгулов је својевремено био лауреат). Добар утисак на грчку публику оставио је и Перишићев филм „Обични људи”.

Пројекције филмова Горана Паскаљевића из ретроспективе изузетно су посећене. За данас је заказана Паскаљевићева мастер класа, док ће му у вечерњим сатима у здању „Олимпион” бити уручен „Златни Александар” за животно дело.