Note za sva vremena

Solun – Šta neko može reći o Džejn Birkin? Dovoljno je reći da je ona lepa u svakom smislu te reči. Ona je lepa, jer je aktivna u filmskom stvaralaštvu i muzici, jer je bila muza mnogih uglednih reditelja, simbol cele generacije i kulturne revolucije. Ona je žena koja zna kako se igra sa raznim stereotipima, kako da se iznova stvara i opstaje, a ona to može da uradi jer je iskrena i razoružavajuće darežljiva, rekao je na ceremoniji dodele nagrade „Zlatni Aleksandar” ovoj britansko-francuskoj glumici, rediteljki i muzičarki, festivalski predsednik Džordž Korafas.

Prihvatajući nagradu, vitalna, dinamična i dalje veoma mladolika Džejn Birkin je razdraganoj grčkoj publici rekla: „Morala sam da sačekam pune 62 godine da bih primila ovakvu počast i zato vam dugujem veliko hvala. Ali, ne samo vama već i svim onim divnim ljudima koji su mi pomogli tokom karijere. Konačno, i Žaku Rivetu koji uprkos tome što ima 83 godine, poseduje inspiraciju mladića zbog čega je baš mene izabrao za ulogu u filmu „36 pogleda sa vrha Sen Lua” zbog kojeg i stojim sada pred vama, ovako neugledna, jer su mi na aerodromu izgubili prtljag”.

Birkinova je samo jedna od čitavog niza uglednih gostiju 50. Solunskog festivala, koji svojim prisustvom uveličavaju ovogodišnji jubilej. Ova zanimljiva dama kontroverznog ljubavnog života – tri braka, od kojih je najburniji bio onaj sa francuskim pesnikom i muzičarem Seržom Gejnzburom iz kojeg se rodila ćerka Šarlota, danas izvrsna glumica – rođena je u Londonu 1946. godine (majka glumica Džudi Kempbel), a glumačku karijeru počela još ranih šezdesetih godina prošlog veka, igrajući u filmovima Lestera i Antonionija, pa i u jugoslovenskom filmu „19 djevojaka i Mornar” Milana Kosovca. Za glumačka dostignuća i učvršćivanje kulturnih veza između Velike Britanije i Francuske, britanska kraljica joj je 2001. godine uručila Orden oficira časti.

Paralelno sa glumačkom, tekla je i njena muzička karijera uz podršku Serža Gejnzbura, nastali su i neki od velikih muzičkih hitova poput pesme „ Je t’aime... moi non plus” ili „Ex-far des sixties”, koje je Birkinova otpevala na koncertu u dvorani „Aristotelion”. Muzičke priče iz njenog sopstvenog života držale su pažnju publike puna dva sata.

Jedna od pesama Džejn Birkin posvećena je političkoj aktivistkinji i dobitnici Nobelove nagrade za mir – Aung San Su Ći, koja poslednjih 20 godina provodi po zatvorima i u kućnom pritvoru u rodnoj Burmi.

– Njen muž je umro, njena deca je nisu videla 18 godina i ja sam u jednom trenutku pomislila da će ona umreti pre nego što ja za nju išta mogu da učinim. Jedino što sam mogla jeste da napišem ovu pesmu posvećenu njoj i da je pevam dok god se u Burmi stvari ne promene – rekla je Birkinova obraćajući se dirnutoj publici.

U fokusu jučerašnjeg festivalskog dana bili su filmski stvaraoci sa Filipina, kojima je posvećen jedan od programa. Reditelji Lav Dijaz (ujedno i član ovogodišnjeg zvaničnog žirija), Raja Martin, Kvan de la Kruz, Džim Libiran i Džon Tores, govorili su o produkcionim uslovima u svojoj zemlji, digitalnim tehnologijama i internetu kao nekim od načina da se do filma uopšte dođe.

Filipinski „mejnstrim” uglavnom čine filmovi autora koji su vezani za politiku i političare i njihov cilj je da učine što više na planu sopstvene popularnosti nego na planu umetnosti, izjavio je Džim Libiran, dok je njegov kolega Lav Dijaz posebno istakao da na Filipinima „ne postoji sloboda izražavanja, ali da uprkos postojanju državne cenzure i raznih vidova opstrukcija, nezavisni filmski autori pronalaze način da stvaraju svoja filmska dela i, dovijajući se, kažu ostatku sveta ono što žele i misle”.

------------------------------------------------------

Srpski eksperimentalni film

(/slika2)Jedan od programa 50. Solunskog festivala je i „Eksperimentalni forum” u okviru koga se prikazuju i eksperimentalni filmovi nastali tokom šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka u Srbiji, u produkciji Akademskog filmskog centra. Među njima su i filmovi Vojislava Kokana Rakonjca, Dragoslava Lazića, Save Trifkovića, Vojislava Nakića, Miroslava Bate Petrovića, Radoslava Vladića... Posebnu celinu čine filmovi Ljubomira Šimunića i autora sa eksjugoslovenskog prostora, među kojima su i filmovi Karpa Godine.

Uspešan nastup u Solunu imao je i Darko Lungulov čiji je film „Tamo i ovde”, u prisustvu Mirjane Karanović (na fotografiji), prikazan tokom ceremonije dodele nagrada Balkanskog filmskog fonda (Lungulov je svojevremeno bio laureat). Dobar utisak na grčku publiku ostavio je i Perišićev film „Obični ljudi”.

Projekcije filmova Gorana Paskaljevića iz retrospektive izuzetno su posećene. Za danas je zakazana Paskaljevićeva master klasa, dok će mu u večernjim satima u zdanju „Olimpion” biti uručen „Zlatni Aleksandar” za životno delo.