Улемеку трећи пут 40 година

Милорад Улемек Легија, Милош Симовић, Владимир Милисављевић и Сретко Калинић осуђени су јуче пред Специјалним судом на по 40 година затвора за више убистава, отмица и терористичких напада. Пресудом Већа којем је председавао судија Милимир Лукић, на по 35 година затвора осуђени су Александар Симовић, Никола Бајић и Ђорђе Славковић, док је Милан Јуришић Јуришко осуђен на 34 године.

Милан Глишовић који је у бекству осуђен је на 32, Милан Јуришић Јуре и Душан Крсмановић на по 20 година затвора, Дарко Милићевић на 13 година, Селман Хамидовић и Миломир Каличанин на по десет, а Далибор Нишавић на девет и по година затвора.

Слободан Пажин, бивши инспектор београдске полиције, ослобођен је оптужбе за злочиначко удруживање, али је осуђен на седам и по година затвора за помагање учиниоцу после кривичног дела и непријављивање починиоца. Пажину, који се до јуче бранио са слободе, оређен је притвор, који је по закону обавезан у случају изрицања казне веће од пет година. Он је јуче из суда спроведен у Окружни затвор. Пажин је на суђење долазио са слободе од краја 2005. године, када му је притвор укинут.

Саша Петровић, Драган Миладиновић Гагец, Милан Јовановић, Милан Дрча и Дарко Милић осуђени су на по пет година затвора, Бојан Долић и Срећко Трајковић на по четири и по године, а Слободан Ковчић на четири године затвора. Тони Гаврић и Предраг Малетић осуђени су на по три године иза решетака. Нинослав Константиновић и Дејан Ранђеловић који су у бекству, као и Ненад Опачић ослобођени су оптужбе за злочиначко удруживање, због застарелости кривичног дела, док је Опачић из истог разлога ослобођен и оптужбе за помагање после убиства Велибора Иличића. Оптужбе је ослобођен и Александар Здравковић, против кога није било доказа за отмицу Слободана Радосављевића Булке.

Суд је одредио да су осуђени дужни да солидарно за отмице Вука Бајрушевића, Сувада Мусића и Милије Бабовића оштећенима исплате око 12 милиона евра у динарској противвредности, у року од 15 дана после правоснажности пресуде.

Ово је првостепени епилог процеса против „земунског клана”, иначе једног од најобимнијих судских поступака икада вођених пред нашим правосуђем. Током суђења, које је трајало пуне четири године, суд је утврдио да су организатори „земунског клана”, који се од краја 1999. до почетка 2003. године бавио организованим криминалном, били Милорад Улемек Легија, као и покојни Душан Спасојевић и Миле Луковић. Судија Лукић саопштио је да је доказано да су припадници тог клана одговорни за 19 убистава из оптужнице, почињених од 2000. до 2002. године. У тим ликвидацијама убијени су чланови конкурентских кланова, као и особе које су сметале банди: Бранислав Лаиновић, звани Дуги, Зоран Ускоковић, Милош Стевановић, Тодор Гардашевић, Срђан Љујић, Велибор Иличић, Жељко Бодиш, Ивица Николић, Средоје Шљукић, Зоран Шљукић, Јован Гузијан Цунер, Раде Цветић, Ивица Јовановић, Жељко Шкрба, Ненад Батоћанин, Александар Ристић, Горан Трајковић и Слободан Радосављевић Булка.

Утврђено је да су „земунци” отели Бајрушевића, Бабовића и Мусића и од њихових породица изнудили 12 милиона евра. Слободан Пажин, бивши полицајац, осуђен је због помагања починиоцима после кривичних дела, као и непријављивања починилаца убистава Љујића, Гузијана и браће Шљукић. Малетић је осуђен због скривања Душана Спасојевића и Дејана Миленковића Багзија, сведока сарадника, током бекства после атентата на премијера Зорана Ђинђића.

Милорад Улемек је ослобођен оптужби да је као организатор клана одговоран за убиства Лаиновића, Ускоковића, Гардашевића, Љујића, Бодиша, браће Шљукић, Гузијана, Јовановића, Шкрбе и Батоћанина, као и отмицу Мусића. Судија је образложио да је на њега примењен блажи закон. По старом закону, како је објаснио судија, организатор клана сматрао се одговорним за сва кривична дела која тај клан почини, док садашњи закон то не прописује.

Легијин осмех

Улемек, коме је јуче трећи пут изречена максимална казна по нашем закону, смешкао се док је судија Лукић читао наводе пресуде и саопштавао појединачне казне за свако кривично дело. Улемекова супруга и мајка напустиле су судницу када су чуле пресуду, не желећи да саслушају образложење. У публици је јуче виђен и Саша Пејаковић, бивши припадник ЈСО и шеф полицијског обезбеђења Душана Спасојевића.

(/slika2)Улемек, Симовић и Бајић одбили су да седну, када је први део пресуде саопштен. Симовић је стражару показивао да му стави лисице на руке и изведе га из бокса за оптужене. Окружен стражарима, Улемек се окренуо ка излазу из суднице, чекајући дозволу судије да се удаљи. Овој двојици, као и Бајићу и Славковићу судија је дозволио да не присуствују образложењу пресуде.

„На крају смо поступка који према броју кривичних дела и окривљених превазилази све предмете са којима се наша судска пракса до сада сусретала. Сада предстоји жалбени поступак. У овом предмету докази су јасни, потпуни и целовити. Од 2000. године постојала је организована криминална банда чији је врх доносио одлуке и постављао задатке. Група је располагала материјалним средствима и логистиком, о чему су детаљно говорили сведоци сарадници, као и оптужени Крсмановић”, казао је судија Лукић.

Судија је рекао да је 2002. године, као приоритетни задатак Владе Србије, означена борба против организованог криминала. У години када је организовани криминал свакодневно показивао своју моћ и право лице, донет је закон којим је и формално омогућено да пред судом сведочи члан групе.

Суђење дуго четири године

„Клан је знао да Љубиша Буха Чуме нуди држави своје сведочење. Покушали су да га убију најпре тровањем, а затим и у пуцњави 3. августа те године у кругу његовог предузећа. Немоћни да спрече Бухино сведочење, минирали су његово предузеће. Тиме су Влади Србије демонстрирали своју моћ, а Буху су финансијски уништили. Циљ је био да одврате владу од борбе против организованог криминала. Бацање бомби на просторије ДСС-а имало је за циљ изазивање тензија међу странкама и говори о политичким циљевима групе”, рекао је судија Лукић.

Суђење „земунском клану” почело је 22. децембра 2003. године, а процес је раздвојен од поступка за убиство Ђинђића у фебруару годину дана касније. Од тада је одржано 113 судећих дана. Саслушано је 79 сведока, међу којима су и четворица сведока сарадника (Дејан Миленковић, Миладин Сувајџић, покојни Зоран Вукојевић и Љубиша Буха) као и вештаци, који су обавили укупно 50 различитих вештачења. Оптужено је 30 особа, од којих су осморица у бекству. Суђење је, до августа 2006. године, водио Марко Кљајевић, који је јуче виђен испред суда, уочи почетка изрицања пресуде. После повлачења Кљајевића из правосуђа, предмет преузима судија Милимир Лукић.

Првооптужени бивши командант ЈСО Милорад Улемек раније је правоснажно осуђен на 40 година затвора због убиства Ивана Стамболића и атентата на Вука Драшковића у Будви, а првостепено је осуђен на 40 година затвора због атентата на премијера Ђинђића, као и на 15 година због злочина на Ибарској магистрали.

За убиство Ђинђића првостепено су на казне затвора од 30 до 35 година осуђени и чланови клана браћа Симовић, Владимир Милисављевић, Сретко Калинић, Нинослав Константиновић, Милан Јуришић Јуре и Душан Крсмановић. У бекству су Милош Симовић, Милисављевић, Калинић, Милан Јуришић Јуре, Константиновић, Глишовић, Ранђеловић и Хамидовић.