Опасан интервенционизам

Српско тржиште капитала је још недовољно ликвидно и дубоко, транспарентност компанија инвеститоре не лишава брига, а неке компаније све чешће напуштају берзу, изјавила је јуче директорка Београдске берзе Гордана Достанић у београдском хотелу „Континентал” на почетку осме међународне конференције Београдске берзе.

Она је оценила да је определивши се за важећи модел приватизације, држава пропустила прилику за стварање снажног домаћег тржишта капитала. Али, те пропусте она би могла да исправи у поступку даље власничке трансформације, пре свега садашњих јавних предузећа.

Поред домаћих и стручњака из региона, на овом дводневном скупу учествују експерти за берзанско пословање и финансијска тржишта из Светске банке, Комисије за хартије од вредности САД, Европске климатске берзе, Бечке берзе, Рајфајзен центробанке из Беча, Хипо-Алпе Адрија банке из Клагенфурта, Ројтерса, Европске комисије...

Шеф делегације Европске комисије у Србији Венсан Дежер нагласио је да је Комисија у свом најновијем извештају о напретку Србије у придруживању ЕУ констатовала негативне трендове на берзи, као и неопходност да влада спроведе неопходне реформе закона који се односе на рад финансијског сектора. По његовом уверењу, Берза је досад била у функцији промене власништва и концентрације капитала, уместо да постане инструмент развоја економије земље, на којој би се најјефтинији капитал прикупљао у процесу иницијалне јавне понуде.

Вршилац дужности директора мисије УСАИД Џим Стајн указао је на то да је за снажнији развој тржишта капитала у Србији потребно ојачати Комисију за хартије од вредности, побољшати понуду и асортиман дужничких хартија од вредности и смањити трансакционе трошкове.

„Влада мора да спроведе регулаторне реформе, укине баријере и побољша конкурентност Србије, што би био снажан и недвосмислен сигнал да је отворена за инвеститоре и за интеграцију у ЕУ”, нагласио је Стајн.

Професор на Економском факултету у Београду Ђорђе Ђукић оценио је да у наредној години неће доћи до значајнијег појефтињења новца, односно до великог пада каматних стопа. По његовим речима, све анализе показују да су, без обзира на кретање еурибора, као и на смањивање референтне каматне стопе Народне банке, камате банака и даље високе. То је последица континуираног повећања кредитног ризика и све већег задуживања и стварања дужничког ланца међу правним и повезаним лицима. По његовом уверењу, постоји опасност по одрживост спољног дуга Србије, јер је потребан годишњи раст БДП-а од пет одсто како би се дуг на време сервисирао и враћао.

Водећи економиста Светске банке у групи за независне оцене Душан Вујовић оценио је да треба очекивати државни интервенционизам у Србији и у наредној години, али је нагласио да би влада требало да буде опрезна посежући за административним мерама како не би изазвала социјалне проблеме у земљи. Економска криза треба да буде искоришћена за преиспитивање неких општеприхваћених фискалних механизама, сматра Вујовић, који је упозорио на то да се тек сада у најразвијенијим земљама на Западу открива да неки видови потрошње утичу на фискалну експанзију.

Говорећи о интервенционизму, Вујовић је навео да држава показује амбиције у сфери капиталних инвестиција, али би требало да реално процени валидност пројеката, како се не би стварале „политичке фабрике”.

„Не започињати оно што не може да се заврши”, порука је овог угледног економисте.

Он је упозорио и на појачану активност државе у фискалној политици, при чему би администрација требало да води рачуна да не изазове социјалне проблеме који би успорили развој.

Као пример нелогичности у опорезивању које је у Србији на снази, он је навео систем наплате пореза на додату вредност (ПДВ) на фактурисану а не на наплаћену робу, при чему изговор за овакве намете не може да буде то што држава нема пара за покриће дефицита.