Напад на велики кревет

Од нашег извештача из Беча

Са великих црвених постера на бечким улицама смеши се изазовна Мерилин Монро позивајући на изложбу Gender Check отворену крајем прошле недеље у МУМОК-у. Пажљивији поглед на Мерилинку откриће да се иза напућеног осмеха крију грубље црте лица, тачније лик руског уметника Владислава Мамишева кога је овај уметнички рад својевремено спасао служења пуног војног рока.

„Када сам отишао да служим војску завидео сам својим колегама уметницима што могу да стварају на слободи, и то ме је подстакло да се у касарни бавим уметношћу. Прерушио сам се у Мерилин Монро, направио фотографије и мој командир ме послао на психијатрију. То је утицало да ми скрате војни рок за пола године”, каже Мамишев чији је уметнички концепт базиран на тези „бити неко други”.

Изложбу Gender Check постављену на четири нивоа чини око 400 радова више од 200 уметника из земаља источне Европе.

Кустоскиња Бојана Пејић је уз помоћ истраживача историчара уметности из сваке земље изабрала радове који маркирају промене у представљању мушког и женског узора у уметности од шездесетих година прошлог века до данас.

Изложба Gender Check као изузетно вредан истраживачки пројекат у организацији Ерсте фондације показује да су се током пола века презентације полова у уметности мењале од соцреалистичке пропаганде бесполног друштва, преко растуће еманципације, до периода после пада гвоздене завесе када долази до суочавања са неолибералним утицајима са запада.

Први део изложбе чине радови који се на апологетски или на критички начин односе на друштвену реалност односно социјалистичко окружење. Реч је о радовима насталим током шездесетих седамдесетих и раних осамдесетих година укључујући и неколико примера из епохе социјалистичког реализма педесетих.

(/slika2)После Другог светског рата све социјалистичке земље бавиле су се еманципацијом жена. Жене су после ослобођења могле да обављају традиционалне мушке послове, па су на сликама препознатљиви мотиви жена зидарки, али и оних које обављају уобичајене женске послове. Бојана Пејић објашњава да су руски уметници тог времена били опседнути женом на трактору!

„На сликама овог периода не можемо говорити о једном моделу женствености и не можемо рећи тачно шта је жена социјализма”, каже Бојана Пејић.

То потврђује и слика пољског уметника Фангора Војћеха „Фигуре” на којој је поред пара у радничком оделу насликана жена са тамним наочарима за сунце одевена у хаљину на којој су одштампани печати за поштанске коверте разних земаља света. Историчаре уметности деценијама је заокупљало питање ко је заправо трећа особа на „социјалистичкој” слици која изгледа сувише западно.

Овај део изложбе показује више паралелних модела приказа жене: трактористкиња, мајка, сексепилна радница, жена у традиционалном моделу породице, али и алтернативној, хипи породици (слика македонске уметнице Ане Темове), жена жртва насиља (Пекер Волфганг, „Зидови”).

Посебан експонат су антибеби пилуле немачке производње из шездесетих година.

Ангелика Рихтер, историчарка уметности, каже да су се у време хладног рата Источна и Западна Немачка заправо такмичиле у томе ко постиже виши степен еманципације.

(/slika3)„У време Берлинског зида испоставило се да су жене у Источној Немачкој много еманципованије, њима је било дозвољено да користе контрацептивне пилуле, за разлику од жена у Западној Немачкој где је абортус био кажњив”, каже Ангелика Рихтер.

Седамдесетих и осамдесетих година 20. века многи уметници посвећују се истраживању приватне сфере.

Жена је често представљена као божанско биће. Један део изложбе који се односи на аутопортрете чине радови у дијапазону од приказа жене која се накратко уз шољицу кафе одмара у кухињи (Аутопортрет бугарске уметнице Лилијане Русеве), до „Визуалног оргазма” Власте Делимар из Хрватске, на којој је кроз серију фотографија ова уметница приказала врхунац уживања. Модел мушкарца удаљава се од приказа хероја радника.

Иако су се хомосексуалне теме у време социјализма појављивале спорадично и биле резервисане за приватну сферу, у овом периоду настали су и сасвим експлицитни прикази хомосексуалних парова као на сликама пољских аутора Лукаса Короклијевича, „Љубав” (1977) и Јарослава Модзелевског „Усамљеност” (1984).

Пад комунизма изазвао је масовну незапосленост, посебно међу женама, и економску поларизацију.

Последња два нивоа изложбе Gender Check посвећена су радовима који третирају проблем жене у транзиционом друштву, ироничан став према порнографији, деконструкцију национализма и неоконзервативних вредности.

Уметница из Босне Гордана Анђелић-Галић у видео-инсталацији „Мантра” покушава да се „избори” са 21 заставом колико их је имала БиХ од средњег века. Изложене су и оне са усташким, четничким као и симболима ханџар-дивизија које су као пандан усташама и четницима постојале током Другог светског рата, објаснила нам је уметница.

Познати пројекат „Тражим мужа у Европској унији”, Тање Остојић из Србије, критикује елитизам Европске уније и стриктне шенгенске законе инструментализујући институцију брака.

Занимљив експонат је велика шустикла коју су исхеклале незапослене жене из Словачке са мотивима графикона растуће незапослености у тој земљи. Естонска уметница Кајло Кај положај уметнице у посткомунистичкој земљи показује у видео-раду где изговара чињенице попут: „Предајем уметност на Академији и зарађујем 90 долара”, или „Имам 37 година и још живим са мајком”. Уз ове исказе монтиран је снимак френетичног смеха публике карактеристичног за комедије.

Са последњег нивоа МУМОК-а ори се песма Драгане Мирковић (певачица је дошла на отварање изложбе) „Сама као лист на ветру, сама на овом свету”, из познатог видео-рада Милице Томић „Сама”.

„Малу женску историју” кроз фото-инсталацију „Матрилинеарно огледало” са огледалом и фотографијама своје прабаке, баке и мајке представља Горанка Матић, присутна на овој изложби и радом „Ожиљци”.

Централни простор горњег нивоа заузима велики кревет ауторке Илоне Немет са удубљењима кроз која се, прислањањем уха, чује женски кикот, уздаси, мешкољење. Овај кревет доживео је до сада неколико напада. Најпре је на једној изложби у Стокхолму исечен ножевима, потом је у Берлину неко на њега просуо пиво, а дан после отварања у МУМОК-у непозната особа извукла је из њега чашице кроз које се чују ови звуци. Свима је до данас остало нејасно зашто овај кревет изазива агресију.