Napad na veliki krevet

Od našeg izveštača iz Beča

Sa velikih crvenih postera na bečkim ulicama smeši se izazovna Merilin Monro pozivajući na izložbu Gender Check otvorenu krajem prošle nedelje u MUMOK-u. Pažljiviji pogled na Merilinku otkriće da se iza napućenog osmeha kriju grublje crte lica, tačnije lik ruskog umetnika Vladislava Mamiševa koga je ovaj umetnički rad svojevremeno spasao služenja punog vojnog roka.

„Kada sam otišao da služim vojsku zavideo sam svojim kolegama umetnicima što mogu da stvaraju na slobodi, i to me je podstaklo da se u kasarni bavim umetnošću. Prerušio sam se u Merilin Monro, napravio fotografije i moj komandir me poslao na psihijatriju. To je uticalo da mi skrate vojni rok za pola godine”, kaže Mamišev čiji je umetnički koncept baziran na tezi „biti neko drugi”.

Izložbu Gender Check postavljenu na četiri nivoa čini oko 400 radova više od 200 umetnika iz zemalja istočne Evrope.

Kustoskinja Bojana Pejić je uz pomoć istraživača istoričara umetnosti iz svake zemlje izabrala radove koji markiraju promene u predstavljanju muškog i ženskog uzora u umetnosti od šezdesetih godina prošlog veka do danas.

Izložba Gender Check kao izuzetno vredan istraživački projekat u organizaciji Erste fondacije pokazuje da su se tokom pola veka prezentacije polova u umetnosti menjale od socrealističke propagande bespolnog društva, preko rastuće emancipacije, do perioda posle pada gvozdene zavese kada dolazi do suočavanja sa neoliberalnim uticajima sa zapada.

Prvi deo izložbe čine radovi koji se na apologetski ili na kritički način odnose na društvenu realnost odnosno socijalističko okruženje. Reč je o radovima nastalim tokom šezdesetih sedamdesetih i ranih osamdesetih godina uključujući i nekoliko primera iz epohe socijalističkog realizma pedesetih.

(/slika2)Posle Drugog svetskog rata sve socijalističke zemlje bavile su se emancipacijom žena. Žene su posle oslobođenja mogle da obavljaju tradicionalne muške poslove, pa su na slikama prepoznatljivi motivi žena zidarki, ali i onih koje obavljaju uobičajene ženske poslove. Bojana Pejić objašnjava da su ruski umetnici tog vremena bili opsednuti ženom na traktoru!

„Na slikama ovog perioda ne možemo govoriti o jednom modelu ženstvenosti i ne možemo reći tačno šta je žena socijalizma”, kaže Bojana Pejić.

To potvrđuje i slika poljskog umetnika Fangora Vojćeha „Figure” na kojoj je pored para u radničkom odelu naslikana žena sa tamnim naočarima za sunce odevena u haljinu na kojoj su odštampani pečati za poštanske koverte raznih zemalja sveta. Istoričare umetnosti decenijama je zaokupljalo pitanje ko je zapravo treća osoba na „socijalističkoj” slici koja izgleda suviše zapadno.

Ovaj deo izložbe pokazuje više paralelnih modela prikaza žene: traktoristkinja, majka, seksepilna radnica, žena u tradicionalnom modelu porodice, ali i alternativnoj, hipi porodici (slika makedonske umetnice Ane Temove), žena žrtva nasilja (Peker Volfgang, „Zidovi”).

Poseban eksponat su antibebi pilule nemačke proizvodnje iz šezdesetih godina.

Angelika Rihter, istoričarka umetnosti, kaže da su se u vreme hladnog rata Istočna i Zapadna Nemačka zapravo takmičile u tome ko postiže viši stepen emancipacije.

(/slika3)„U vreme Berlinskog zida ispostavilo se da su žene u Istočnoj Nemačkoj mnogo emancipovanije, njima je bilo dozvoljeno da koriste kontraceptivne pilule, za razliku od žena u Zapadnoj Nemačkoj gde je abortus bio kažnjiv”, kaže Angelika Rihter.

Sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka mnogi umetnici posvećuju se istraživanju privatne sfere.

Žena je često predstavljena kao božansko biće. Jedan deo izložbe koji se odnosi na autoportrete čine radovi u dijapazonu od prikaza žene koja se nakratko uz šoljicu kafe odmara u kuhinji (Autoportret bugarske umetnice Lilijane Ruseve), do „Vizualnog orgazma” Vlaste Delimar iz Hrvatske, na kojoj je kroz seriju fotografija ova umetnica prikazala vrhunac uživanja. Model muškarca udaljava se od prikaza heroja radnika.

Iako su se homoseksualne teme u vreme socijalizma pojavljivale sporadično i bile rezervisane za privatnu sferu, u ovom periodu nastali su i sasvim eksplicitni prikazi homoseksualnih parova kao na slikama poljskih autora Lukasa Koroklijeviča, „Ljubav” (1977) i Jaroslava Modzelevskog „Usamljenost” (1984).

Pad komunizma izazvao je masovnu nezaposlenost, posebno među ženama, i ekonomsku polarizaciju.

Poslednja dva nivoa izložbe Gender Check posvećena su radovima koji tretiraju problem žene u tranzicionom društvu, ironičan stav prema pornografiji, dekonstrukciju nacionalizma i neokonzervativnih vrednosti.

Umetnica iz Bosne Gordana Anđelić-Galić u video-instalaciji „Mantra” pokušava da se „izbori” sa 21 zastavom koliko ih je imala BiH od srednjeg veka. Izložene su i one sa ustaškim, četničkim kao i simbolima handžar-divizija koje su kao pandan ustašama i četnicima postojale tokom Drugog svetskog rata, objasnila nam je umetnica.

Poznati projekat „Tražim muža u Evropskoj uniji”, Tanje Ostojić iz Srbije, kritikuje elitizam Evropske unije i striktne šengenske zakone instrumentalizujući instituciju braka.

Zanimljiv eksponat je velika šustikla koju su isheklale nezaposlene žene iz Slovačke sa motivima grafikona rastuće nezaposlenosti u toj zemlji. Estonska umetnica Kajlo Kaj položaj umetnice u postkomunističkoj zemlji pokazuje u video-radu gde izgovara činjenice poput: „Predajem umetnost na Akademiji i zarađujem 90 dolara”, ili „Imam 37 godina i još živim sa majkom”. Uz ove iskaze montiran je snimak frenetičnog smeha publike karakterističnog za komedije.

Sa poslednjeg nivoa MUMOK-a ori se pesma Dragane Mirković (pevačica je došla na otvaranje izložbe) „Sama kao list na vetru, sama na ovom svetu”, iz poznatog video-rada Milice Tomić „Sama”.

„Malu žensku istoriju” kroz foto-instalaciju „Matrilinearno ogledalo” sa ogledalom i fotografijama svoje prabake, bake i majke predstavlja Goranka Matić, prisutna na ovoj izložbi i radom „Ožiljci”.

Centralni prostor gornjeg nivoa zauzima veliki krevet autorke Ilone Nemet sa udubljenjima kroz koja se, prislanjanjem uha, čuje ženski kikot, uzdasi, meškoljenje. Ovaj krevet doživeo je do sada nekoliko napada. Najpre je na jednoj izložbi u Stokholmu isečen noževima, potom je u Berlinu neko na njega prosuo pivo, a dan posle otvaranja u MUMOK-u nepoznata osoba izvukla je iz njega čašice kroz koje se čuju ovi zvuci. Svima je do danas ostalo nejasno zašto ovaj krevet izaziva agresiju.