Приговора дупло више, сарадња са владом боља

Ако је судити по препорукама Савета страних инвеститора, којих у овогодишњој „белој књизи” има чак 215, пословна клима у Србији се погоршала. И то дупло, јер је прошле године било свега 102 замерке упућене Влади Републике Србије.

Да то, међутим, у реалности није тако, најбоље сведочи јучерашња конференција за штампу на којој су представници наших власти посведочили да су усвојили већину захтева страних улагача који се односе на смањење бирократије. С друге стране, истакли су да су инвеститори у претходном периоду подржали државне напоре да пред притиском Међународног монетарног фонда не повећа порезе.

За разлику од ранијих година, изостала је жустра дискусија инвеститора и представника власти, па у делу предвиђеном за расправу ње није ни било, јер су се саговорници сложили у већини ствари.

Ипак, највише замерки (30) у овогодишњој „белој књизи” односи се на радно право. Према речима Михајла Црнобрње, уредника те публикације, неке од препорука српским властима јесу да наставе са стимулисањем отварања нових радних места, да стимулише развој примењене науке, али и да усвоји националну стратегију о интелектуалној својини.

Потпредседник владе Млађан Динкић најавио је да ће држава до краја године омогућити укидање чак 193 непотребна прописа. Он је додао да је Министарство економије, на чијем је челу, прихватило већину предлога Савета страних инвеститора, од укупно 120, за сечу бирократије која им омета пословање. Надлежни министар је и овога пута био оптимистичан, па је тако најавио да би страни улагачи у Србији ускоро могли да добију „појачање”.

– Од септембра је порастао интерес станих инвеститора за нашу земљу, нарочито за пресељење индустријских погона из Европске уније. У наредним месецима бићемо сведоци отварања нових фабрика у ауто-индустрији, текстилу, производњи хране – навео је Динкић и додао да ће страним фирмама бити јефтиније да послују у Србији, због смањења трошкова.

Министар није прецизирао о којим фабрикама је реч, али је навео да ће стране директне инвестиције ове године достићи ниво од две милијарде долара. Он је подсетио да су девизне резерве на нивоу од 9,8 милијарди евра, што омогућава и стабилност динара, али и укупну економску стабилност. Према његовој оцени, пад економије биће мањи од три одсто, што можда звучи лоше, али је у поређењу са онима у региону прилично боље.

А о томе колико је лошије земљама у суседству, присутне је обавестио премијер Мирко Цветковић. Тако је бруто домаћи производ у Румунији у паду од чак 8,5, у Бугарској 6,5, док је у Мађарској 6,2 одсто.

– Опоравак привреде очекујемо већ следеће године. Наша је конзервативна процена да ће у 2010. години економски раст износити 1,5 одсто – казао је премијер.

Цветковић очекује да ће у буџету за ову годину дефицит изгледа бити нешто нижи од планираног, док ће догодине он износити четири одсто БДП-а.

– Мере Владе Републике Србије за ублажавање последица кризе очигледно су дале резултате, јер је поверење у банкарски сектор враћено, имамо релативно ниску инфлацију, стабилан курс динара и високе девизне резерве.

Он је подсетио да је влада утицала на повећање домаће тражње тако што је субвенционисаним кредитима помогла ликвидност привреде.

– Следеће године наш приоритет ће бити опоравак привреде и наставак реформи јавног сектора – закључио је премијер.