Мубарак убеђује Абаса

Од нашег дописника
Каиро, 20. новембра – У председничкој палати у отменој каирској четврти Хелиополис египатски председник Хосни Мубарак и палестински председник Махмуд Абас разговарали су безмало три сата сами, иза затворених врата. У јавност је изашло таман толико информација да се схвати да је посао обојице тежак. Мубараков – да убеди Абаса да се не повуче из политичког живота, што је овај недавно најавио. Абасу, пак, није лако да самом себи противречи. Са друге стране, његов одлазак могао би се показати као врло штетан за даљи развој ситуације на Блиском истоку.

Мубарак и Абас разговарали су у уторак, после чега је Палестинац одмах продужио у Латинску Америку. Посматрачи кажу да Абас тражи подршку што већег броја земаља, углавном несврстаних, али и држава ЕУ, за сондирање терена за једну иницијативу коју је Арапска лига наговестила, уколико њене чланице дођу до закључка да је немогуће наставити мировне преговоре са Израелом. Арапска лига је, наиме, упозорила да ће онда пут до (потврђивања) независне државе Палестине ићи преко Савета безбедности УН. То подразумева да се претходно придобије што више чланица УН и трасира пут до највишег тела одлучивања у Светској организацији.

Мубарак је поручио да је Абас потребан палестинском народу и њиховој праведној ствари. Поновио је и да Египат стоји иза Абаса, јер је он демократски, легитимно изабрани председник. Шеф египатске државе је додао да је неопходно наставити, и завршити, процес међупалестинског помирења.

Абас је објаснио да је у сусрету са Мубараком постигнута пуна сагласност да би преговоре са Израелом – који су већ дуже време на леду – свакако требало наставити, али тек пошто израелска влада прекине да гради јеврејска насеља на окупираној Западној обали и пристане да разговара на основама формуле договорене у доба претходног израелског премијера Ехуда Олмерта. Другим речима, преговарало би се, у неком утврђеном року, о детаљима плана, чији су обриси познати: границе пре јунског рата 1967. године и подела Јерусалима. То је тзв. решење са две државе. Палестинци добијају независну земљу, а Израел признање Арапа и гарантовану безбедност.

Али, проблем Абаса, Мубарака и 22-члане Арапске лиге је у томе што актуелни премијер Израела Бенјамин Нетанијаху позива да се преговори наставе одмах и безусловно, али није спреман на трајнију и потпуну обуставу изградње јеврејских насеља, нарочито не у зони источног Јерусалима на коју Палестинци претендују када говоре о њиховом будућем главном граду. Нетанијаху тврди да се насеља природно шире, увећавају, и одбацује терминологију друге стране. У међувремену, неки блиски сарадници израелског премијера избацили су „пробне балоне”, нудећи да палестинска држава буде проглашена привремено, на 60 одсто територије Западне обале, и томе слично. Абас, Мубарак, као и Арапска лига, неће за такве предлоге ни да чују.

Чувши да Арапи желе преко Савета безбедности УН до независне палестинске државе, Нетанијаху је љутито припретио „противмерама”. Ако Палестинци једнострано прогласе државу, ми можемо да једнострано (поново) анектирамо делове Западне обале. Абас је у Каиру категорично демантовао да обраћање СБ УН значи доношење једностране одлуке. Она нипошто не би била једнострана, циљ је да се (у границама још од 1988) добије признање УН, став је Арапа.

Потврђујући да је на истим „таласним дужинама” са Мубараком, Абас је охрабрио и наставак међупалестинског дијалога. Главни посредник, Египат, припремио је нацрт за помирење Фатаха и Хамаса. Први је спреман да га потпише, док други то, за сада, одбија. Већина посматрача у Каиру сматра да је ово, уистину, најприоритетније питање, јер без јединства Палестинаца не може бити ни суштинског наставка мировног процеса са Израелом.