Mubarak ubeđuje Abasa

Od našeg dopisnika
Kairo, 20. novembra – U predsedničkoj palati u otmenoj kairskoj četvrti Heliopolis egipatski predsednik Hosni Mubarak i palestinski predsednik Mahmud Abas razgovarali su bezmalo tri sata sami, iza zatvorenih vrata. U javnost je izašlo taman toliko informacija da se shvati da je posao obojice težak. Mubarakov – da ubedi Abasa da se ne povuče iz političkog života, što je ovaj nedavno najavio. Abasu, pak, nije lako da samom sebi protivreči. Sa druge strane, njegov odlazak mogao bi se pokazati kao vrlo štetan za dalji razvoj situacije na Bliskom istoku.

Mubarak i Abas razgovarali su u utorak, posle čega je Palestinac odmah produžio u Latinsku Ameriku. Posmatrači kažu da Abas traži podršku što većeg broja zemalja, uglavnom nesvrstanih, ali i država EU, za sondiranje terena za jednu inicijativu koju je Arapska liga nagovestila, ukoliko njene članice dođu do zaključka da je nemoguće nastaviti mirovne pregovore sa Izraelom. Arapska liga je, naime, upozorila da će onda put do (potvrđivanja) nezavisne države Palestine ići preko Saveta bezbednosti UN. To podrazumeva da se prethodno pridobije što više članica UN i trasira put do najvišeg tela odlučivanja u Svetskoj organizaciji.

Mubarak je poručio da je Abas potreban palestinskom narodu i njihovoj pravednoj stvari. Ponovio je i da Egipat stoji iza Abasa, jer je on demokratski, legitimno izabrani predsednik. Šef egipatske države je dodao da je neophodno nastaviti, i završiti, proces međupalestinskog pomirenja.

Abas je objasnio da je u susretu sa Mubarakom postignuta puna saglasnost da bi pregovore sa Izraelom – koji su već duže vreme na ledu – svakako trebalo nastaviti, ali tek pošto izraelska vlada prekine da gradi jevrejska naselja na okupiranoj Zapadnoj obali i pristane da razgovara na osnovama formule dogovorene u doba prethodnog izraelskog premijera Ehuda Olmerta. Drugim rečima, pregovaralo bi se, u nekom utvrđenom roku, o detaljima plana, čiji su obrisi poznati: granice pre junskog rata 1967. godine i podela Jerusalima. To je tzv. rešenje sa dve države. Palestinci dobijaju nezavisnu zemlju, a Izrael priznanje Arapa i garantovanu bezbednost.

Ali, problem Abasa, Mubaraka i 22-člane Arapske lige je u tome što aktuelni premijer Izraela Benjamin Netanijahu poziva da se pregovori nastave odmah i bezuslovno, ali nije spreman na trajniju i potpunu obustavu izgradnje jevrejskih naselja, naročito ne u zoni istočnog Jerusalima na koju Palestinci pretenduju kada govore o njihovom budućem glavnom gradu. Netanijahu tvrdi da se naselja prirodno šire, uvećavaju, i odbacuje terminologiju druge strane. U međuvremenu, neki bliski saradnici izraelskog premijera izbacili su „probne balone”, nudeći da palestinska država bude proglašena privremeno, na 60 odsto teritorije Zapadne obale, i tome slično. Abas, Mubarak, kao i Arapska liga, neće za takve predloge ni da čuju.

Čuvši da Arapi žele preko Saveta bezbednosti UN do nezavisne palestinske države, Netanijahu je ljutito pripretio „protivmerama”. Ako Palestinci jednostrano proglase državu, mi možemo da jednostrano (ponovo) anektiramo delove Zapadne obale. Abas je u Kairu kategorično demantovao da obraćanje SB UN znači donošenje jednostrane odluke. Ona nipošto ne bi bila jednostrana, cilj je da se (u granicama još od 1988) dobije priznanje UN, stav je Arapa.

Potvrđujući da je na istim „talasnim dužinama” sa Mubarakom, Abas je ohrabrio i nastavak međupalestinskog dijaloga. Glavni posrednik, Egipat, pripremio je nacrt za pomirenje Fataha i Hamasa. Prvi je spreman da ga potpiše, dok drugi to, za sada, odbija. Većina posmatrača u Kairu smatra da je ovo, uistinu, najprioritetnije pitanje, jer bez jedinstva Palestinaca ne može biti ni suštinskog nastavka mirovnog procesa sa Izraelom.