Нервоза на Капитол хилу

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 20. новембра – У Конгресу расте нервоза због стања у националној економији и чињенице да су из кризе прве изашле финансијске велесиле са Волстрита, док је америчка средња класа још суочена са падом стандарда и рекордном незапосленошћу, показала је јучерашња целодневна дебата на Капитол хилу. У жестоким изливима критика на рачун председника Обаме и његове администрације, као и против централне банке, конгресмени из оба политичка табора су износили примере економских мука у својим изборним дистриктима, оптужујући федералну власт да недовољно чини да то стање промени.

Посебно је на мети био Тимоти Гајтнер, секретар за финансије („трежери”). Конгресмен Кејвин Бреди, републиканац, чак му је затражио да поднесе оставку, док је његов партијски колега Мајкл Буржес рекао како није проблем у томе што Гајтнер треба да буде отпуштен, већ да никада није требало да дође на то место.

Гајтнер је јуче био у нимало лакој улози да брани предлог пакета закона којим се уводи оштрија финансијска регулатива пре свега Волстрита и банкарског сектора, чији су лобији иначе веома активни у настојањима да спрече сваку промену која им ограничава да раде оно што су досад радиле: да својеврсном „финансијском казину” остварују високе профите, али и огромне губитке, који су, кад је избила криза, умало урушили цео економски систем. То је спречено само великом државном интервенцијом, која је спасла оне куће које су „биле исувише велике да би пропале”.

У Комитету за финансије Представничког дома, конгресмени из обе партије су, упркос противљењу функционера администрације, изгласали амандман на један закон из пакета регулаторних реформи, којим се повећава конгресна контрола Феда, централне банке. Она и њена политика ниских камата и лаких кредита, док је на њеном челу био претходник садашњег председника Бена Бернакеа, Ален Гринспен, сматрају се такође једним од генератора кризе.

Пре него што буде усвојен овај закон, мере контроле ће сигурно бити разводњене, али је ипак новост покушај да се ограничи самосталност централне финансијске институције која је досад била изузетно аутономна у креирању монетарне политике.

Упадљиво критичан јуче је био и „црни кокус”, група афроамеричких конгресмена, која иначе подржава Обаму. Они су поручили како су „фрустрирани тиме како администрација реагује на економску ситуацију”.

Тимоти Гајтнер је са своје стране пледирао да се пакет оштрије регулативе финансијског тржишта усвоји што пре како би се избегло да бизнис у нову годину уђе са неизвесностима око тога у каквим околностима ће пословати, али је гласање ипак одложено за бар десет дана, најраније за 1. децембар. Реч је иначе о најсвеобухватнијој реформи овог сектора у последњих неколико деценија.

Главна фрустрација јесте то што статистички излазак из рецесије, који је потврђен подацима о економском расту од 3,5 одсто на годишњем нивоу током трећег квартала, не доноси и запошљавање, јер је број незапослених достигао рекордну стопу од 10,2 одсто – и што прогнозе говоре да ће оваква ситуација потрајати. Администрација засад нема програм неких јавних радова који би био нешто налик Рузвелтовом „Њу дилу” из тридесетих година, из уверења да то у данашњим околностима не би донело дугорочне користи, а сем тога постоји и идеолошки отпор државном субвенционирању запошљавања у приватном сектору.

У Конгресу је иначе на мети и тврдња из Беле куће да је њен програм економских стимулација од 787 милијарди долара (још сасвим непотрошених) сачувао или створио милион радних места – што критичари сматрају „пропагандом”.

Из свега овог произилази да се и Обама, који је последњих дана био на државничкој турнеји по Азији, суочава са оним што је проблем сваког лидера: да је једина мера исправности политике коју спроводи – то како људи живе.

Милан Мишић