Nervoza na Kapitol hilu

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 20. novembra – U Kongresu raste nervoza zbog stanja u nacionalnoj ekonomiji i činjenice da su iz krize prve izašle finansijske velesile sa Volstrita, dok je američka srednja klasa još suočena sa padom standarda i rekordnom nezaposlenošću, pokazala je jučerašnja celodnevna debata na Kapitol hilu. U žestokim izlivima kritika na račun predsednika Obame i njegove administracije, kao i protiv centralne banke, kongresmeni iz oba politička tabora su iznosili primere ekonomskih muka u svojim izbornim distriktima, optužujući federalnu vlast da nedovoljno čini da to stanje promeni.

Posebno je na meti bio Timoti Gajtner, sekretar za finansije („trežeri”). Kongresmen Kejvin Bredi, republikanac, čak mu je zatražio da podnese ostavku, dok je njegov partijski kolega Majkl Buržes rekao kako nije problem u tome što Gajtner treba da bude otpušten, već da nikada nije trebalo da dođe na to mesto.

Gajtner je juče bio u nimalo lakoj ulozi da brani predlog paketa zakona kojim se uvodi oštrija finansijska regulativa pre svega Volstrita i bankarskog sektora, čiji su lobiji inače veoma aktivni u nastojanjima da spreče svaku promenu koja im ograničava da rade ono što su dosad radile: da svojevrsnom „finansijskom kazinu” ostvaruju visoke profite, ali i ogromne gubitke, koji su, kad je izbila kriza, umalo urušili ceo ekonomski sistem. To je sprečeno samo velikom državnom intervencijom, koja je spasla one kuće koje su „bile isuviše velike da bi propale”.

U Komitetu za finansije Predstavničkog doma, kongresmeni iz obe partije su, uprkos protivljenju funkcionera administracije, izglasali amandman na jedan zakon iz paketa regulatornih reformi, kojim se povećava kongresna kontrola Feda, centralne banke. Ona i njena politika niskih kamata i lakih kredita, dok je na njenom čelu bio prethodnik sadašnjeg predsednika Bena Bernakea, Alen Grinspen, smatraju se takođe jednim od generatora krize.

Pre nego što bude usvojen ovaj zakon, mere kontrole će sigurno biti razvodnjene, ali je ipak novost pokušaj da se ograniči samostalnost centralne finansijske institucije koja je dosad bila izuzetno autonomna u kreiranju monetarne politike.

Upadljivo kritičan juče je bio i „crni kokus”, grupa afroameričkih kongresmena, koja inače podržava Obamu. Oni su poručili kako su „frustrirani time kako administracija reaguje na ekonomsku situaciju”.

Timoti Gajtner je sa svoje strane pledirao da se paket oštrije regulative finansijskog tržišta usvoji što pre kako bi se izbeglo da biznis u novu godinu uđe sa neizvesnostima oko toga u kakvim okolnostima će poslovati, ali je glasanje ipak odloženo za bar deset dana, najranije za 1. decembar. Reč je inače o najsveobuhvatnijoj reformi ovog sektora u poslednjih nekoliko decenija.

Glavna frustracija jeste to što statistički izlazak iz recesije, koji je potvrđen podacima o ekonomskom rastu od 3,5 odsto na godišnjem nivou tokom trećeg kvartala, ne donosi i zapošljavanje, jer je broj nezaposlenih dostigao rekordnu stopu od 10,2 odsto – i što prognoze govore da će ovakva situacija potrajati. Administracija zasad nema program nekih javnih radova koji bi bio nešto nalik Ruzveltovom „Nju dilu” iz tridesetih godina, iz uverenja da to u današnjim okolnostima ne bi donelo dugoročne koristi, a sem toga postoji i ideološki otpor državnom subvencioniranju zapošljavanja u privatnom sektoru.

U Kongresu je inače na meti i tvrdnja iz Bele kuće da je njen program ekonomskih stimulacija od 787 milijardi dolara (još sasvim nepotrošenih) sačuvao ili stvorio milion radnih mesta – što kritičari smatraju „propagandom”.

Iz svega ovog proizilazi da se i Obama, koji je poslednjih dana bio na državničkoj turneji po Aziji, suočava sa onim što je problem svakog lidera: da je jedina mera ispravnosti politike koju sprovodi – to kako ljudi žive.

Milan Mišić