Делевић: Избор лидера ЕУ пуно значи за Србију

Избор председника Европске уније и представника ЕУ за спољну и безбедносну политику пуно значи за Србију, каже Милица Делевић, директорка Канцеларије за европске интеграције Србије, за „Политику”.

– Та количина времена које је ЕУ посвећивала Лисабонском споразуму и попуњавању ових места у ЕУ сада може да буде искоришћена за друге ствари, а међу тим важним пословима свакако је и процес проширења, што је битно за Србију и земље западног Балкана – објашњава Делевићева.

Подсећајући на то да ће Лисабонски споразум ступити на снагу 1. децембра и да ће почетком следеће године кренути изборни процес, који подразумева успостављање европских институција и њихово функционисање пуним капацитетом, директорка владине канцеларије наглашава да је „сада на нама да ту прилику искористимо активним приступом тако што ћемо бити посвећени унутрашњем реформском процесу”.

Милан Пајевић, саветник ИСАК фонда, сматра да се прекјучерашње персоналне промене на челу ЕУ неће директно одразити на Србију „јер Србија има свој план приступања ЕУ”.

– Али, инидиректно, можемо да закључимо да је врло добро што је Херман ван Ромпуј, нови председник уније, већ у свом уводном говору нагласио да је присталица ширења ЕУ што значи да унија остаје отворена за проширење, наравно када будуће чланице испуне све постављене услове – каже Пајевић.

– Улога нових функционера ЕУ за Србију ће бити веома значајна од тренутка када Србија почне преговоре о приступању. Тада ће нарочито бити важна улога шефа дипломатије Кетрин Ештон, у чијим ће рукама бити оперативни део посла – додаје Пајевић.

Иако би неки могли закључити да Србији иде наруку то што су Ромпуја предложили Швеђани, а Ештонову подржали Грчка, Словачка, Словенија, Португал и Аустрија, дакле земље које изразитије подржавају српску евроинтеграцију, Пајевић каже да то не може бити главни критеријум за оцену онога што се десило прекјуче. Председника ЕУ бирао је десни центар оличен у немачкој канцеларки Ангели Меркел и француском председнику Николи Саркозију, а шефа дипломатије ЕУ бирао је социјалистички део ЕУ.

Имајући у виду чињеницу да су на чело уније дошле личности које до сада нису биле експониране у политици према западном Балкану, Јелица Минић, заменик секретара Савета за регионалну сарадњу, чије је седиште у Сарајеву, каже да „тек предстоји период упознавања” и посебно указује на то да нови европски функционери имају већа овлашћења него што су досад имали функционери на челу Европске комисије”.

– Врло је важно да земље западног Балкана сада учине неки корак према новим високим представницима ЕУ, председнику и шефу дипломатије – каже Минићева објашњавајући да би те земље требало да наметну западни Балкан као тему, у позитивном смислу. – Прилика да се то уради је и предстојећа конференција о западном Балкану, која ће бити одржана у децембру – сматра она.

Б. Чпајак