Кетрин Ештон: прва жена на челу дипломатије ЕУ

Од нашег сталног дописника
Брисел, 20. новембра – Ако се именовање Хермана ван Ромпуја за првог председника Европске уније сматра изненађењем, онда је постављање (кандидатура) баронице Кетрин Ештон из редова британских лабуриста за новог високог представника за спољну политику и безбедност прворазредна сензација. „Изненађена сам и због тога немам припремљен говор, али вешта сам на речима”, казала је она синоћ у обраћању новинарима после ванредног самита ЕУ у Бриселу, чиме је показала да јој не недостаје политичког такта и вештине. За разлику од Ромпуја који ће, извесно је, ускоро преузети дужност, Ештоновој, која носи титулу баронице, предстоји одбрана кандидатуре у Европском парламенту који ће дати коначну реч о њеном именовању. Поред дипломатске дужности она ће обављати и посао потпредседника Европске комисије.

Многи су већ закључили да је Жозе Мануел Барозо, који се бароници синоћ јавно обратио са Кети, желео да истакне не само блискост са својом досадашњом комесарком за трговину, већ и да стави до знања публици ко је заправо шеф. Кетрин Ештон је на месту европског комесара заменила Питера Менделсона који се напрасно вратио у британску политику годину дана пре истека мандата.

Кетрин Ештон рођена је 20. марта 1956. године у Апхоланду у Енглеској, школовала се у Вигану,а студије економије завршила је у Лондону. Каријеру је започела као директор пословне заједнице – радне организације за борбу против неједнакости у пословању, а наставила је покретањем локалне здравствене организације на чијем челу је била од 1998. до 2001. године залажући се за радна права инвалида. Британски Дом лордова доделио јој је титулу баронице 1999. године, након чега је приступила владајућој партији лабуриста.

Њен политички успон започео је 2001. године када је преузела функцију парламентарног подсекретара у Министарству образовања у влади Тонија Блера, а касније је обављала различите дужности бавећи се правима деце и уставним питањима. За подсекретара у Министарству правде именована је 2007. године, а готово истовремено је постала и председавајућа Дома лордова.

Годину дана раније Ештонова је добила награду за политичара године у Великој Британији која јој је уручена за допринос правима ЛГБТ популације. Универзитет источног Лондона уручио јој је почасну диплому 2005. године.

Дом лордова привремено је напустила прошле године када је дошла у Брисел на упражњено место европског комесара за трговину, где је још званично на дужности.

Њен избор за претендента на место шефа европске дипломатије, ма колико изненађујући, заправо је сплет неколико околности, а пресудну улогу је одиграо огроман утицај Велике Британије у ЕУ. Испоставило се да се нашла у право време на правом месту, када је бриселска бирократија тражила да на једну од две највише функције буде постављена жена из редова европске левице. Испуњавала је оба услова, а подршку Бароза и ЕК заслужила је захваљујући улози коју је одиграла у горњем дому Парламента где се залагала за ратификацију Лисабонског уговора. Када се томе дода да су Британци жестоко гурали кандидатуру Блера за првог председника ЕУ, а онда у последњи час одустали, остало је довољно места за другог кандидата са Острва.

Британски премијер Гордон Браун истакао је њено бриљантно понашање током борбе за прво место у дипломатији ЕУ (била је готово неприметна) и оценио да ће она снажно допринети заштити британских интереса. На примедбе да нема довољно искуства у спољној политици, она је одговорила обећањем да ће у наредним месецима доказати да је најбоља особа за високу позицију. За сада се као најјачи адут истиче њена кооперативност и смисао за компромис, а то није мало када је реч о послу који је пред њом, јер постизање договора између 27 држава ЕУ тражи много мудрости и стрпљења.

Удата је за Питера Келнера, познатог политичког новинара, са којим има двоје деце и још троје које су усвојили. Бароница Ештон воли позориште, а њен омиљени телевизијски програм је серија „Фактор Икс” у којој се бирају млади музички таленти.

В. Јокановић