Ketrin Ešton: prva žena na čelu diplomatije EU

Od našeg stalnog dopisnika
Brisel, 20. novembra – Ako se imenovanje Hermana van Rompuja za prvog predsednika Evropske unije smatra iznenađenjem, onda je postavljanje (kandidatura) baronice Ketrin Ešton iz redova britanskih laburista za novog visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost prvorazredna senzacija. „Iznenađena sam i zbog toga nemam pripremljen govor, ali vešta sam na rečima”, kazala je ona sinoć u obraćanju novinarima posle vanrednog samita EU u Briselu, čime je pokazala da joj ne nedostaje političkog takta i veštine. Za razliku od Rompuja koji će, izvesno je, uskoro preuzeti dužnost, Eštonovoj, koja nosi titulu baronice, predstoji odbrana kandidature u Evropskom parlamentu koji će dati konačnu reč o njenom imenovanju. Pored diplomatske dužnosti ona će obavljati i posao potpredsednika Evropske komisije.

Mnogi su već zaključili da je Žoze Manuel Barozo, koji se baronici sinoć javno obratio sa Keti, želeo da istakne ne samo bliskost sa svojom dosadašnjom komesarkom za trgovinu, već i da stavi do znanja publici ko je zapravo šef. Ketrin Ešton je na mestu evropskog komesara zamenila Pitera Mendelsona koji se naprasno vratio u britansku politiku godinu dana pre isteka mandata.

Ketrin Ešton rođena je 20. marta 1956. godine u Apholandu u Engleskoj, školovala se u Viganu,a studije ekonomije završila je u Londonu. Karijeru je započela kao direktor poslovne zajednice – radne organizacije za borbu protiv nejednakosti u poslovanju, a nastavila je pokretanjem lokalne zdravstvene organizacije na čijem čelu je bila od 1998. do 2001. godine zalažući se za radna prava invalida. Britanski Dom lordova dodelio joj je titulu baronice 1999. godine, nakon čega je pristupila vladajućoj partiji laburista.

Njen politički uspon započeo je 2001. godine kada je preuzela funkciju parlamentarnog podsekretara u Ministarstvu obrazovanja u vladi Tonija Blera, a kasnije je obavljala različite dužnosti baveći se pravima dece i ustavnim pitanjima. Za podsekretara u Ministarstvu pravde imenovana je 2007. godine, a gotovo istovremeno je postala i predsedavajuća Doma lordova.

Godinu dana ranije Eštonova je dobila nagradu za političara godine u Velikoj Britaniji koja joj je uručena za doprinos pravima LGBT populacije. Univerzitet istočnog Londona uručio joj je počasnu diplomu 2005. godine.

Dom lordova privremeno je napustila prošle godine kada je došla u Brisel na upražnjeno mesto evropskog komesara za trgovinu, gde je još zvanično na dužnosti.

Njen izbor za pretendenta na mesto šefa evropske diplomatije, ma koliko iznenađujući, zapravo je splet nekoliko okolnosti, a presudnu ulogu je odigrao ogroman uticaj Velike Britanije u EU. Ispostavilo se da se našla u pravo vreme na pravom mestu, kada je briselska birokratija tražila da na jednu od dve najviše funkcije bude postavljena žena iz redova evropske levice. Ispunjavala je oba uslova, a podršku Baroza i EK zaslužila je zahvaljujući ulozi koju je odigrala u gornjem domu Parlamenta gde se zalagala za ratifikaciju Lisabonskog ugovora. Kada se tome doda da su Britanci žestoko gurali kandidaturu Blera za prvog predsednika EU, a onda u poslednji čas odustali, ostalo je dovoljno mesta za drugog kandidata sa Ostrva.

Britanski premijer Gordon Braun istakao je njeno briljantno ponašanje tokom borbe za prvo mesto u diplomatiji EU (bila je gotovo neprimetna) i ocenio da će ona snažno doprineti zaštiti britanskih interesa. Na primedbe da nema dovoljno iskustva u spoljnoj politici, ona je odgovorila obećanjem da će u narednim mesecima dokazati da je najbolja osoba za visoku poziciju. Za sada se kao najjači adut ističe njena kooperativnost i smisao za kompromis, a to nije malo kada je reč o poslu koji je pred njom, jer postizanje dogovora između 27 država EU traži mnogo mudrosti i strpljenja.

Udata je za Pitera Kelnera, poznatog političkog novinara, sa kojim ima dvoje dece i još troje koje su usvojili. Baronica Ešton voli pozorište, a njen omiljeni televizijski program je serija „Faktor Iks” u kojoj se biraju mladi muzički talenti.

V. Jokanović