Септичке јаме постају прошлост

Када у делу Земун-поља буде изграђена нова канализациона мрежа, септичке јаме и фекалијама поплављене куће постаће прошлост за око десет хиљада становника у насељима Школско добро и Плави хоризонти. Изградња колектора у дужини од 18 километара, која је почела јуче, биће завршена за мање од два месеца, најавио је Александар Стаменковић, председник радне групе за спровођење фазне изградње канализације на градском подручју и директор „Градске чистоће”. После готово пет деценија, неколико хиљада домаћинстава коначно ће моћи да затрпа септичку јаму у свом дворишту, заборави на поплаве, жутицу, ненадокнадиву материјалну штету...

Звук багера, ровокопача, дизалица и бушилица, кажу мештани, никоме неће сметати. Готово сви они добро се сећају 2000. године када су се све септичке јаме излиле, а покућства била заробљена под водом и фекалијама. Нико од надлежних, присећа се Златка Несторовић из Улице партизанских учитеља тада, нажалост, није „притрчао” у помоћ. До данас, слични проблеми задесили су мештане овог краја града још најмање два пута.

– Пре пола године одлучили смо да за бројна насеља у Београду изградимо канализацију, јер се досад доста причало како је срамота да је у 21. веку многи немају, али се није много по том питању урадило. У овом тренутку приоритет је израда канализације у Плавим хоризонтима и Школском добру, насељима која ће бити прикључена на главни колектор, а следеће године нову сепаратну мрежу добиће и житељи Шангаја са малим постројењем за пречишћавање отпадних вода. Вредност инвестиције је око седам милиона евра – истакао је Драган Ђилас, градоначелник, чијим је решењем формирана радна група.

Међу онима који немају канализацију, већ су „осуђени” на септичке јаме, налазе се и становници дела Дедиња, Сењака, Старог сајмишта... Највећи проблем, ипак, имају грађани који станују на левој обали Дунава, у Борчи, Овчи, Котежу... Велике недаће окупирају и Калуђерицу, Рипањ и цело подавалско подручје, Мали и Велики Мокри луг, делове Чукарице, Батајницу...

Први човек Београда најавио је да ће од фебруара идуће године почети радови у три подавалска насеља – Бели Поток, Пиносава и Зуце, а вредност инвестиције је око десет милиона евра.

– Наставићемо градњу канализационе мреже са друге стране Дунава, између осталих и у Малом збегу, а проблеми у Рипњу могли би да почну да се решавају од 2011. године. Овај крај је најкомпликованији за израду пројекта јер је територија Рипња најразуђенија. За тај подухват потребно је 17 милиона евра – истакао је Ђилас.

Град је конкурисао у програму Владе Холандије за помоћ у инфраструктурним пројектима, где би она за нове пројекте партиципирала са 50 одсто, а за одржавање са трећином новца. У случају да средства од холандске владе за помоћ у инфраструктурним пројектима не буду добијена, што је мање извесно, град Београд ће из сопствених фондова завршити започете послове – додао је градоначелник. Да би проблем недостајуће канализације у целој престоници био решен, по грубој процени потребно је око 700 милиона евра, тако да је помоћ из иностранства неопходна.

М. Бракочевић

-----------------------------------------------------------

Прикључак на 60 рата без камате

Цена појединачног прикључка на канализациону мрежу биће од 1.500 до 2.500 евра, најавио је Александар Стаменковић, председник радне групе за спровођење фазне изградње канализације. Висина цене зависиће од удаљености домаћинства од колектора. Уколико грађани одлуче да суму плате одједном, она ће бити умањена за половину, јер ће град субвенционисати остатак. Суграђани прикључак могу да плаћају кроз 60 рата, уз учешће од 20 до 25 одсто. Цео износ моћи ће да се отплаћује на пет година без камате.