Лас Вегас на Истоку

Београд, наш вољени град, постао је првак света у дисциплини „ноћни живот и забава”! Благо нама! У разигравању такмичења прегазили смо гомилу богатих метропола у којима је изузетно досадно живети. У њима људи дању вредно раде, у пет пију чај, све је предвидиво, те је повечерје већ у 22 часа – баш у време кад се код нас тек излази у акцију!

Са првим зрацима сунца, овде забава и не пролази што је жири и те како ценио и бодовао. Напротив, игранка са неизвесним последицама тада тек почиње! Застоји у саобраћају које последњих, бодованих година, изазивају гладни радници, незадовољни студенти и инострани државници, као и стрепња да ли ће се уопште и стићи на одредиште чини Београђанима боравак и провод у свом граду незаборавним, а туристима егзотичним.

Није познато да ли је Београд заслужио назив Лас Вегас на Истоку због тога што су многи овдашњи тајкуни преко ноћи стекли енормно богатство, или због коцкарница које ничу као печурке после кише, али да је живети на ушћу Саве у Дунав најобичнија партија рулета са сопственим животом као улогом – то је свима поодавно јасно.

Странци жуде за навалом адреналина у крвоток. Као на каквом терену за екстремне спортове, нашли су је баш у нашој престоници. После скакања по столовима на савским сплавовима – што је иначе у цивилизованим земљама дозвољено само у детињству, или за време нервног растројства – гости пожеле да се у „млин” који је домаће начисто самлео што пре врате. Ту им је ама баш све дозвољено, поготово ако испрсе лову!

Уз примену мудре тактике, у финалу надметања за „откачени град” разбили смо девет противкандидата. Тел Авив је испрашен први – пласирао се на десето место. Потегли људи већ виђену медитеранску причу: те забава у пабовима у свако доба дана и ноћи, те на сваком ћошку, те за све узрасте... Београд сачека, хладнокрвно потегне све то, плус адут: играонице са слот апаратима уз саму школу! Како средњу, тако и основну! Оде Тел Авив! Ћао!

Окланд крене са баровима који шљакају од 0 до 24 часа и то углавном за млађахну публику, али се Новозеланђани зграну кад сазнају да поједини овдашњи барови нису затварали врата ни за време бомбардовања.

Тромилионски Баку се испалио сам, и то – музиком. Гађали нас традиционалним азербејџанским етном! Еј, нас етном! Фатална грешка! А ми одговоримо азербејџанско-иранско-ирачко-авганистанско-турским супер турбо фолком у диско варијанти! Нагаримо њихов рођени мелос на чистом српском па их дококамо трбушним плесачицама са све змијама и бенгалском ватром... Оста амбициозни Баку осми!

Кејптаун смо средили бакљадом у препуном градском бусу, чим смо се пласирали за предстојеће фудбалско Светско првенство у Јужној Африци, боливијски Ла Паз, највиши град на планети, „спустили” смо оригиналном теоријом о небеском народу, а Солуњани се сами повукли кад су схватили да ми и дан-данас призивамо Византију, али не у уметничке сврхе.

Невероватно, али – што је трон био ближи, све је било лакше попети се на њега. Дубаи је отпао јер у арапским чесмама увек има воде што нимало није забавно људима који траже и бодују узбуђење. Београд, због сталних радова на магистралном цевоводу, грађанима свакодневно пружа задовољство сувих славина, па је и ту добио екстра поене за забаву на нивоу. Страсти Буенос Ајреса према тангу надвладали смо искаљивањем страсти према апсолутно свему, а Монтреал је са својим скијањем испао смешан. Овде се зимски спортови – клизање, спуст и велеслалом – негују и подстичу током целе године, чак и на ужареном асфалту...

Лепо је што смо победили. Једино ми мало криво – неће ваљда то у овом историјском трену некоме помутити славље! – што нисмо на трону неке дисциплине као што је привреда, образовање, здравство... али, нећемо ваљда да клонемо духом. Победи се у зубе не гледа. Придружујем се општем покличу: „Ми смо шам-пи-о-ниии! Сви на Трг!”