Од Јапанца, искрено

Хисаши Овада, председник Међународног суда правде у Хагу изненадио је и шокирао неке правнике у Србији својом изјавом око могућег и коначног мишљења суда по питању легалности проглашења независности Косова. Наиме, јапански судија, уједно и председавајући Међународног суда правде у Хагу, рако је „да не треба очекивати једнозначну одлуку, да или не, за или против, већ ће то бити закључак на 30 страна и да судије могу имати различита, понекад и неусаглашена мишљења, да тај закључак просто треба читати и да га треба изучавати”. Овада је још додао и да 15 судија тог суда долази из различитих држава, што је код нас одмах изазвало дилему и бојазан хоће ли се судије у својим ставовима руководити званичним ставовима својих држава око признавања независности Косова. Ми, наравно, сматрамо да то не би било лепо и у складу са њиховим професионалним моралом, већ да би се судије морале потпуно објективно изјашњавати без обзира је ли држава, из које су они доспели у Међународни суд правде у Хагу, признала Косово или није. Но, како живот често није леп и како се свет све мање уређује на принципима права, јер међународно право скоро да више и не служи суверенитету држава, то нам је јапански судија само на време скренуо пажњу да пребројимо из којих све држава долазе судије Међународног суда правде у Хагу, да погледамо ко је од тих земаља признао, а ко није признао независно Косово. Јесте да то није лепо од јапанског судије, али је барем искрено и упозоравајуће. Резултат тог пребројавања уопште није добар за Србију, али да не прејудицирамо ствари и да унапред не оптужујемо судије из неких држава. Да неко не би рекао како постоји притисак на суд и то још из Србије.

То да ће на крају саветодавно и необавезујуће мишљење суда бити ни „за” ни „против” може се претпоставити са великом дозом вероватноће. Јер, ако је већ резолуција Савета безбедности УН 1244 о Косову још пре десет година намерно била онако формулисана, да је свака страна могла да је на неки начин тумачи како жели, што би Међународни суд правде у Хагу, који је тело УН, био одређенији, јаснији и изричитији у свом мишљењу које је ионако необавезујуће? Нама то није драго да чујемо, али то је брутална реалност међународног права данас. И са тиме се треба на време суочити.

Баш као што нико није реаговао на интервју француског амбасадора у Београду, господина Жан Франсоа Терала у једном нашем дневном листу пре месец дана. На питање како ће се Француска понашати ако Међународни суд у Хагу утврди да је самопроглашење независности Косова било у супротности са међународним правом, екселенција је одговорила: „Прво сумњам да ће то бити мишљење Међународног суда правде. Друго, ако ме питате да ли ће Француска преиспитати свој став у вези са признавањем Косова у случају да мишљење Међународног суда правде буде идентично са ставом Србије, одговор је не! А сада, да ја вама поставим питање шта ће Србија да уради ако Међународни суд правде буде одлучио да проглашење независности Косова није у супротности са међународним правом”?

Стварно, шта онда? Екселенција је била искрена.