Od Japanca, iskreno

Hisaši Ovada, predsednik Međunarodnog suda pravde u Hagu iznenadio je i šokirao neke pravnike u Srbiji svojom izjavom oko mogućeg i konačnog mišljenja suda po pitanju legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova. Naime, japanski sudija, ujedno i predsedavajući Međunarodnog suda pravde u Hagu, rako je „da ne treba očekivati jednoznačnu odluku, da ili ne, za ili protiv, već će to biti zaključak na 30 strana i da sudije mogu imati različita, ponekad i neusaglašena mišljenja, da taj zaključak prosto treba čitati i da ga treba izučavati”. Ovada je još dodao i da 15 sudija tog suda dolazi iz različitih država, što je kod nas odmah izazvalo dilemu i bojazan hoće li se sudije u svojim stavovima rukovoditi zvaničnim stavovima svojih država oko priznavanja nezavisnosti Kosova. Mi, naravno, smatramo da to ne bi bilo lepo i u skladu sa njihovim profesionalnim moralom, već da bi se sudije morale potpuno objektivno izjašnjavati bez obzira je li država, iz koje su oni dospeli u Međunarodni sud pravde u Hagu, priznala Kosovo ili nije. No, kako život često nije lep i kako se svet sve manje uređuje na principima prava, jer međunarodno pravo skoro da više i ne služi suverenitetu država, to nam je japanski sudija samo na vreme skrenuo pažnju da prebrojimo iz kojih sve država dolaze sudije Međunarodnog suda pravde u Hagu, da pogledamo ko je od tih zemalja priznao, a ko nije priznao nezavisno Kosovo. Jeste da to nije lepo od japanskog sudije, ali je barem iskreno i upozoravajuće. Rezultat tog prebrojavanja uopšte nije dobar za Srbiju, ali da ne prejudiciramo stvari i da unapred ne optužujemo sudije iz nekih država. Da neko ne bi rekao kako postoji pritisak na sud i to još iz Srbije.

To da će na kraju savetodavno i neobavezujuće mišljenje suda biti ni „za” ni „protiv” može se pretpostaviti sa velikom dozom verovatnoće. Jer, ako je već rezolucija Saveta bezbednosti UN 1244 o Kosovu još pre deset godina namerno bila onako formulisana, da je svaka strana mogla da je na neki način tumači kako želi, što bi Međunarodni sud pravde u Hagu, koji je telo UN, bio određeniji, jasniji i izričitiji u svom mišljenju koje je ionako neobavezujuće? Nama to nije drago da čujemo, ali to je brutalna realnost međunarodnog prava danas. I sa time se treba na vreme suočiti.

Baš kao što niko nije reagovao na intervju francuskog ambasadora u Beogradu, gospodina Žan Fransoa Terala u jednom našem dnevnom listu pre mesec dana. Na pitanje kako će se Francuska ponašati ako Međunarodni sud u Hagu utvrdi da je samoproglašenje nezavisnosti Kosova bilo u suprotnosti sa međunarodnim pravom, ekselencija je odgovorila: „Prvo sumnjam da će to biti mišljenje Međunarodnog suda pravde. Drugo, ako me pitate da li će Francuska preispitati svoj stav u vezi sa priznavanjem Kosova u slučaju da mišljenje Međunarodnog suda pravde bude identično sa stavom Srbije, odgovor je ne! A sada, da ja vama postavim pitanje šta će Srbija da uradi ako Međunarodni sud pravde bude odlučio da proglašenje nezavisnosti Kosova nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom”?

Stvarno, šta onda? Ekselencija je bila iskrena.