Хоће ли аутопут још једном бити отворен

Да ли ће аутопут од Београда до Хоргоша, по осми пут у последњих 12 година, бити свечано отворен уз присуство највиших државних званичника, зависи само од тога да ли ће председник Србије Борис Тадић да услиши молбу радника ангажованих на изградњи две деонице од по 10 километара овог пута, коју је путем Танјуга у петак пренео министар за инфраструктуру Милутин Мркоњић.

Он је, наиме, пре два дана националној агенцији изјавио да ће две деонице од по 10 километара аутопута Београд–Хоргош, на Коридору 10, бити отворене 29. новембра у 12 часова, преносећи при том и, како је рекао, молбу ангажованих радника да те саобраћајнице отвори председник Србије. Тадић је, иначе, 10. маја ове године, заједно с премијером Мирком Цветковићем и члановима владе, означио и почетак радова на те две деонице северног крака Коридора 10.

– Надамо се да ће доћи и државно руководство да прослави ту радну победу са овим људима који су даноноћно радили протеклих месеци – рекао је Мркоњић, обилазећи радове од 28. до 38. километра и од 98. до 108. километра од државне границе с Мађарском, према Новом Саду.

Као по правилу, све досадашње церемоније, које су се у последњих 12 година дешавале на овом аутопуту (види графику), дешавале су се или непосредно пред неке изборе или у доба великих криза. А колико је таквих прилика било од 1974. године кад је, према сећању инжењера који су од почетка били укључени у пројекат, почела изградња деонице од Београда до Новог Сада, тешко би вероватно било и побројати.

За Надежду Миленковић, креативног директора рекламних кампања, оваква врста политичког маркетинга је легитимна, али она истиче и да „отварати по ко зна који пут неку деоницу коју је требало одавно завршити и правити од тога ударнички успех, као да још живимо у време Алије Сиротановића, говори много више о политичарима него о нама”.

– И, нажалост, не говори ништа лепо о њима. Што је још горе, не говори ништа лепо о нашој будућности – додаје Надежда Миленковић. – Ако кажемо да је, у најкраћем, маркетинг средство да се допаднете некоме, било да сте производ, услуга, партија или особа, начин на који покушавате да се допаднете највише говори о томе како видите онога коме желите да се допаднете. И то је онај тужни део наше политичке сцене. Кад погледате како нам се удварају, схватите да уопште не мисле ништа лепо о нама. За њих смо ми неука маса код које све може да прође, којој је и ово много јер, како беше она народна „Какав си, ни за ди си ниси”.

У корист оповргавања оваквог „схватања народа” од стране српских политичара, сведочи, према њеним речима, и „чињеница да смо ми, све тако неуки каквима нас виде, врло лако усвојили један иначе елитистички спорт па данас можете да чујете пијачне продавце како зналачки коментаришу тениске турнире, суверено владају терминима и правилима и фамилијарни су с тенисом као да су одгајани на њему”.

– Значи, човек може лако да се вине само ако има понуду. Нажалост, наши политичари, нарочито власт, како себе воле да називају, уопште немају жељу да подигну ниво комуникације с нама. Зато сам и рекла да је то тужно, то како нас виде, шта мисле да ми заслужујемо и шта су спремни да нам понуде – закључује Надежда Миленковић.

После свега остаје чињеница да се 200 километара пута у Србији гради скоро пуне четири деценије! Осамедесетих година изграђено је 30 километара од Новог Сада до Фекетића. Деоница од 70 километара Фекетић–Хоргош изграђена је 1997. године, а свечано је 13. септембра 1997. отворио Слободан Милошевић, који је непуна два месеца пре тога постао председник СР Југославије.

По грозном пљуску, пред грађанима који су аутобусима довожени из свих делова Србије, Милошевић је тада обелоданио и да „имамо највећи пораст индустријске и пољопривредне производње... у неким од тих области направили смо кораке од седам миља” и најавио да ће цео аутопут бити готов до краја лета 1998. године.

Уследила је пауза због бомбардовања, која је прекинута маја 2000. године радовима на другој траци аутопута од Новог Сада ка Београду, које је отворио Мирко Марјановић. Он је, међутим, био последњи представник режима из доба Милошевића који је нешто отворио на овом путу јер су уследиле петооктобарске промене.

Оне, међутим, нису промениле и манир да политичари из власти „цепкају” аутопут и отварају поједине деонице. Смењивали су се тако редом од министарке саобраћаја и телекомуникација Марија Рашета-Вукосављевић (2001), преко премијера Зоран Живковић (2003) и, у два наврата, министра за капиталне инвестиције Велимира Илића (2004) до председника Бориса Тадића и премијера Мирка Цветковића 2009. године.

Повремено су се политичари толико заносили да је једна те иста деоница отварана и по два пута. Такав је био случај с делом аутопута од Батајнице до Бешке, дужине око 32 километра. Прво је премијер Зоран Живковић отворио 25 километара овог пута, осам дана пре парламентарних избора у децембру 2003. године. Свега шест месеци касније исти део аутопута отворио је Велимир Илић, као министар за капиталне инвестиције у првој влади Живковићевог наследника Војислава Коштунице, напоменувши да је пут од Батајнице до Бешке „тек сад комплетно завршен” и додао да су његови претходници ту деоницу отварали док још није била завршена.