Уторак, 30.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Нишки аеродром – бара без крокодила

Нишки аеродром – бара без крокодила
Ваздушна лука југа Србије (Фото С. Игњатовић)

Ниш – За Србију на њеном југу и југоистоку одувек се говорило да располаже изузетно повољним природним потенцијалима, као и да оно што је „небо” подарило треба искористити у служби човека, за његов развој и бољи живот... У свакој прилици када је било речи о природним богатствима и инфраструктури – о води, шумама, рудницима и минералима, добрим железничким и друмским саобраћајницама, али и неискоришћеним могућностима – инсистирало се на побољшању веза са „остатком” наше земље и света. Тако је пре двадесетак година Ниш, као центар овог дела наше земље, добио и цивилни аеродром.

Потребе привредника, пословних људи и туризма српског југа и југоистока скоро да су наметнуле неопходност изградње и отварања аеродрома. У некадашњој великој Југославији, Аеродром „Ниш” није био на посебно високом месту. Зна се и зашто: Београд, Љубљана, Загреб, Сарајево, Скопље и Подгорица, као главни градови република, имали су своје велике аеродроме, а функционисали су и сплитски, осијечки, бањалучки, мариборски, мостарски... Али, ипак имао је минималан саобраћај.

Касније, како је Југославија била све мања, тако је место нишког на лествици домаћих аеродрома било све боље и значајније. Тако је у СРЈ уз Београд, Подгорицу и Тиват, Аеродром „Ниш” био један од само четири у земљи. А када су се Србија и Црна Гора разишле, избио је на високо друго место, одмах иза Београда. Како и не би када трећег и нема.

Али, нишки аеродром, иако је потпуно оспособљен за све врсте и услове саобраћаја, јер је реновиран и модернизован, нема саобраћаја, нема ниједну редовну авио-линију. Нема ни сезонских... То и наводи на закључак да се заиста нешто необјашњиво догађа а нишком ваздушном луком!

Најновије невоље почеле су када је недавно српски национални авио-превозник „Јат ервејз” из зимског реда летења избацио вишегодишњу рентабилну авионску линију Ниш–Цирих!?! Почетно и изгледа само тренутно незадовољство због те одлуке замениле су оптимистичке изјаве и саопштења да су за саобраћај с „Константина Великог” заинтересоване многе познате и непознате светске компаније. Највише оних лоу-кост с јефтиним превозом. Чак се, због тога, посегло и за народном „Мала бара, много крокодила”, односно да Аеродром „Константин Велики” неће моћи да удовољи захтевима свих компанија који би с њега полетале.

Данас, само неколико месеци од те приче и тих времена, нишкој ваздушној луци потпуно су, међутим, окренута леђа. Последња информација је и више него гром из ведра неба: свој долазак у Ниш и организовање летова до Стокхолма и других градова у Шведској, самим тим и повезивања са авио-саобраћајем у целој Европи и свету, отказала је и шведска компанија МЦА. Како се наводи у доста штуром објашњењу, МЦА, која је први лет за Стокхолм планирала за 14. децембар, није добила одобрење своје земље за летове из Ниша јер се компанија тренутно налази у великим финансијским проблемима и тешкоћама.

Пре Швеђана било је говора да ће средином новембра црногорска авио-компанија „Монтенегроерлајнз” почети да лети из Ниша за Цирих, као и за Подгорицу. Ни то се, међутим, није догодило јер Црногорци нису успели да прикупе сву потребну документацију и због тога су своје прве летове одложили за месец дана, односно за 18. децембар. А нема још наговештаја ни да ће нека друга компанија која може организовати авио-превоз користити нишки аеродром.

Зато је све око нишког аеродрома и чудно и велика неизвесност. И, мора се признати, једна тужна прича која превише дуго траје. Јер, Нишу и Нишлијама није никаква утеха чињеница да је њихов аеродром најбоља, па чак и једина алтернатива, као последњих дана, за аеродроме у Београду, Софији и Скопљу, када су под маглом.

Тома Тодоровић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.