Хуманост за Гиниса

Никшић – Хоће ли у Гинисовој књизи рекорда бити места за петорицу браће Стриковић из Никшића? Нигде у Црној Гори, а вероватно и у околини нема сличног примера у којем су рођена браћа толико пута учествовала у добровољним акцијама давања крви.

Стриковићи су 190 пута до сада дали драгоцену течност која живот значи. Највише пута крв је дао најстарији Стриковић, Радојица – 54 пута, а најмлађи Мирко 20, радник никшићке Жељезаре. Не заостају за њима ни Ратко, Владимир и Благоје – Мићо.

Иако живе у Новом Саду и Бањалуци, Ратко и Владимир се увек одазову акцијама које организује Удружење добровољних давалаца крви никшићке Жељезаре. Није им тешко да превале стотине километара да би са својом браћом из Никшића и добровољним даваоцима крви спасли нечији живот. Браћа Стриковић и онда када их назову, када је неком потребно крв, увек су спремни да помогну. Било је тако и пре три године када се догодила велика железничка несрећа на Биочу код Подгорице. Они су се врло брзо организовали и стигли до подгоричког КБЦ-а да би добровољно дали крв.

И у недавној акцији у Требињу Стриковићи су опет били добровољни даваоци. Они поручују да ће наставити даље са добровољним давалаштвом и, како рече најмлађи Мирко, да су срећни када су у прилици да неком помогну. Да ли ће њихова имена бити уписана у Гинисову књигу рекорда – не зависи од њих. Они су својом досадашњом хуманошћу сасвим сигурно заслужили да у њој буду уписани – као рекордери хуманости.