Humanost za Ginisa

Nikšić – Hoće li u Ginisovoj knjizi rekorda biti mesta za petoricu braće Striković iz Nikšića? Nigde u Crnoj Gori, a verovatno i u okolini nema sličnog primera u kojem su rođena braća toliko puta učestvovala u dobrovoljnim akcijama davanja krvi.

Strikovići su 190 puta do sada dali dragocenu tečnost koja život znači. Najviše puta krv je dao najstariji Striković, Radojica – 54 puta, a najmlađi Mirko 20, radnik nikšićke Željezare. Ne zaostaju za njima ni Ratko, Vladimir i Blagoje – Mićo.

Iako žive u Novom Sadu i Banjaluci, Ratko i Vladimir se uvek odazovu akcijama koje organizuje Udruženje dobrovoljnih davalaca krvi nikšićke Željezare. Nije im teško da prevale stotine kilometara da bi sa svojom braćom iz Nikšića i dobrovoljnim davaocima krvi spasli nečiji život. Braća Striković i onda kada ih nazovu, kada je nekom potrebno krv, uvek su spremni da pomognu. Bilo je tako i pre tri godine kada se dogodila velika železnička nesreća na Bioču kod Podgorice. Oni su se vrlo brzo organizovali i stigli do podgoričkog KBC-a da bi dobrovoljno dali krv.

I u nedavnoj akciji u Trebinju Strikovići su opet bili dobrovoljni davaoci. Oni poručuju da će nastaviti dalje sa dobrovoljnim davalaštvom i, kako reče najmlađi Mirko, da su srećni kada su u prilici da nekom pomognu. Da li će njihova imena biti upisana u Ginisovu knjigu rekorda – ne zavisi od njih. Oni su svojom dosadašnjom humanošću sasvim sigurno zaslužili da u njoj budu upisani – kao rekorderi humanosti.